и дали још један печат Петроварадинској тврђави. Данас, међутим, чини се да су остали у сенци других дешавања. Посетиоци прођу, али ретко свраћају, вероватно због материјалних могућности и страха да не могу себи приуштити уметничка дела, међутим, није то све што се на том издашном простору може наћи. Ко год дође, убрзо ће схватити да баш ту може наћи друга уз шољицу кафе, расположеног и спремног великодушно да подели своје духовно богатство и искуство. Непресушне су то теме, приче које немају крај.
Један такав човек је и сликар и графичар Јован Боб, који је атеље наследио од оца, такође сликара, Емила Боба и ту је већ 40 година. Сведок је времена када је седамдесетих година прошлог века градоначелник Новог Сада био Душан Илијевић, велики поклоник уметности. Од Јована Боба можете чути приче о познатим личностима које су ту стварале, као што је чувени вајар Јован Солдатовић, па песник Мика Антић, сликар Бошко Петровић… Све их је познавао, о свакоме може испричати бар по једну анегдоту и нема коме то није интересантно.
Архитектура је била и остала љубав Јована Боба. Није је завршио, али у основи његовог сликарства је архитектонски цртеж. У Бриселу, код очевог пријатеља, изучио је занат сито-штампара, а након очеве смрти 1974. године, долази у овај атеље. Након тога завршава и Вишу педагошку школу. Направио је и своју сито-штампарију, а 1978. запослио се у Издавачком предузећу Матице српске. У најлепшој успомени остало је свакодневно дружење с нашим познатим писцем и песником Александром Тишмом, тада уредником у Матици српској.
– С обзиром на то да сам направио ту сито-штампарију, бавио сам се сериграфијом као графичком дисциплином у ликовној сфери – прича Јован Боб. – До 1977. добио сам, ваљда, све награде које су се могле добити. Дакле, као клинац био сам веома перспективан, али тиме сам се задовољио. Никада нисам био фетишиста и нешто „гањао”.
Као сликар-почетник и графичар имао је и друштвену афирмацију и материјалну сатисфакцију јер су Новосађани некада имали толико новца да, као најлепши поклон себи и другима приуште слике. Слика Јована Боба има свуда, како овде, тако и у иностранству. Посао у Матици српској и сито-штампарија одвијали су се паралелно. Све се одвијало кроз игру, радило се и ноћу, али било је забавно јер је ту долазило и друштво с корзоа. Код њега су се скупљали сви музичари. Никад није имао жељу да се професионално бави музиком, али одувек је волео технолошке иновације, у оно време аудио-открића: појачала, електричне гитаре… У својој колекцији има много снимака дружења из тог периода, али траке су, како каже, вероватно већ доста оштећене.
Кроз конструктивни рад од графике, преко сликарства до музике, годинама су се мењале само форме изражавања. Међутим, набавка првог рачунара за Издавачку кућу била је прекретница за Јована Боба. Тада је открио још нешто што га заиста занима. Први рачунар неко време је у фирми задовољавао потребе, а онда је почео суноврат и фирме и друштва. Спријатељио се с онима који су га обучавали за „Фотошоп” и, откривши интернет, група од четворо људи основала је фирму. Они су тада ручно прекуцавали „Монографију Војводине” да би била доступна у дигиталној форми.
– Искристалисало се ко су они који се баве технологијом. То су моји сарадници који су знали шта је интернет, били видовити и рекли да је то ствар будућности – сећа се Јован.
Творац је првог Сајма интернета, у оквиру „Арт експо” сајма, који је носио назив „Нет свет” и одржавао се пет-шест година. Велике екипе познаника учествовале су у таквим пројектима, а Јован радо истиче своје сараднике од којих је много научио. Један од њих је и пионир информатике на нивоу државе Петар Плужников. Радили су на првим банкоматима у граду. У јулу 1997. почиње рад и његов сајт „Vojvodina.com”, а у новембру исте године организовали су прву интернет конференцију у бившој Југославији, на којој је гост био Вук Драшковић. За време бомбардовања посао су преселили у град, организовали волонтерску екипу и били искључиво информативно средство које је, осим локалног „Ин” радија, извештавало током свих 78 дана бомбардовања. У то време сарадници су му били један од најбољих веб-мастера Саша Тапавички и данашњи саветник за пословну примену интернета Драган Варагић.
Последњих десет година, у сарадњи с врсним информатичарем, монтажером и стручњаком за дигиталну музику Златком Станковићем, бави се аудио и видео продукцијом. Урадили су много документарних и монографских филмова, а имају и око 160 телевизијских двотермина. На „Порталу културе Војводине” могу се погледати та остварења.
Јован Боб актуелно се бави и мултимедијалним представљањем нашег града и околине, тако да посетиоци атељеа могу купити монографије које прави. Од прошле године је у пензији и покушава лагано да се врати сликарству.
– Не бих се ја бавио интернетом да се нисам дружио с млађим људима који су ван моје струке. Нисмо успели да будемо милионери, али мислим да смо направили нешто што је од историјског значаја за овај град – закључује тај свестрани човек, а ту се једна таква прича може само формално завршити.
Б. Павковић
