Одрживи град, а не само интерес инвеститора

односно смањење емисије штетних гасова и материја, већ комплексно решавање многих других проблема с којима се градови, али и њихови становници суочавају. О томе су говорили социолог др Ана Пајванчић Цизељ, легендарни градоначелник Новог Сада Јован Дејановић и председник Друштва архитеката Новог Сада Слободан Јовић.

Према Јовићевим речима, грађани се нису снашли у новим временима и нису одговарајуће одговорили на урбанистичке изазове.

– Не постоји стратегија развоја града, недостају нам инфраструктурни објекти, као и објекти од јавног значаја. Архитектонску слику данашњег Новог Сада представља десетине тржних центара, кула или стамбених зграда – рекао је Јовић, сматрајући да то није пут којим би требало град да се развија. – Некад се више размишљало унапред. Железничка станица и данас изгледа фасцинантно, а грађена је примитивним технолошким решењима.

Јовић је изнео да се развој града сада заснива на станоградњи, на инвеститорској архитектури, чији је циљ што већа зарада.

– Суштина развоја града је да се капитал и инвестиције искористе да се ураде ствари које не доносе зараду, али су важне за квалитет живота – рекао је Јовић. – Проблематика развоја града  је слабо позната и можда је то карика која недостаје. Инвеститорима је у интересу да се што већи део парцеле изгради, али су зато ту урбанисти да их ограниче, да планирају што више јавних површина.

Др Ана Пајванчић Цизељ подсетила је на дефиницију одрживог града - да град треба да функционише тако да сви његови становници испуњавајући своје потребе не угрожавају природне системе или животне услове других људи. Она је додала да се о социјалном аспекту најмање говори, као и то да без њега нема одрживог развоја.

– Заштита животне средине је један од највећих камена спотицања у европским интеграцијама Србије. Ту нас највише чека посла и надам се да ће прича о одрживом урбаном развоју заживети – истакла је др Ана Пајванчић Цизељ.

Она је истакла да је еколошка криза дубоко социјална, културна и политичка криза, као и то да техничка решења која се често пропагирају јесу важна и да без њих се не може, али нису довољна без одговарајућих социјалних модела и решења. У пракси се, каже др Пајванчић Цизељ, социјална димензија занемарује, пошто се одрживи развој посматра кроз техничка решења.

– То најчешће подразумева одређена одрицања, имају и своју цену, али људи и њихове потребе морају бити на првом месту – рекла је она.

Највећи проблем су стратегије без људи и анализе њихових потреба. Планови се преписују и преузимају и не могу да дају реалне ефекте у пракси.

– Нема свести о еколошком циклусу, а да би се то променило, идеје се морају промовисати, треба говорити о важности коришћења јавног превоза, промовисати вожњу бицикла – истакла је др Ана Пајванчић Цизељ.

Јован Дејановић је подсетио на то да је некада постојала свест о томе да убрзани развој значи прилив радне снаге, становништва, студената, ђака, али и обавезу Града да све њих заштити у границама достојанственог живота. Током осам година руковођења градом изграђени су капитални објекти попут Спенса, СНП-а, Мост слободе...

– Нови Сад је по завршетку Другог светског рата био мала варош, око 70.000 становника, 1971. године имао је 213.000 становника, а већ 1981. преко 257.000. Просечан индустријски раст у граду је био од 6,5 до 8 одсто, где се много људи бавио производњом, што је стварало могућност да Град улази у озбиљније инвестиције. Моја идеја је била да се саобраћај измести из центра града и да се он претвори у пешачку зону, што је на крају и урађено – рекао је је Дејановић и подсетио на то да се некад није могло градити без урбанистичке сагласности и грађевинске дозволе.

Ј. Вукашиновић

Паркирање у центру 50 евра

Зелена дебата предлаже да се максимално прошири пешачка зона, изграде паркови, као и сабирне гараже на ободима центра. Онај ко жели да се паркира у центру треба да плати дневну карту 50 евра. Предлаже се изградња бициклистичког пута од студентског града до центра. Такође и да се реши проблем отпадних вода...