Парк код Института у Сремској Каменици постаје заштићено подручје
На седници Савета за заштиту животне средине разматран је и већином гласова усвојен Предлог одлуке о проглашењу Парка Института у Сремској Каменици
заштићеним подручјем. Покрајински завод за заштиту природе је, након доношења Закона о заштити природе, приступио изради ревизије природних и створених вредности тог заштићеног подручја и утврдио да Парк Института у Сремској Каменици, због значаја за стварање повољне микроклиме, побољшања квалитета ваздуха и животне средине, испуњава услове за заштиту као Споменик природе – заштићено подручје од локалног значаја, треће категорије.
Том ревизијом обухваћена је већа површина у односу на првобитно заштићену, односно, уместо досадашњих 26 хектара, за заштиту је предложено 35 хектара 30 ари и 48 квадратна метра. Предлог те одлуке биће упућен на даље разматрање и усвајање на сутрашњој седници Скупштине града.
Споменик природе „Парк Института у Сремској Каменици”, због утврђених вредности које поседује, убраја се међу вредније објекте вртне архитектуре из друге половине 20. века. Заштита природних вредности тог парка датира од 1976. године, када га је Скупштина општине Нови Сад ставила под заштиту као Регионални парк под иманом „Парк Института за туберкулозу и грудне болести у Сремској Каменици”.
Парк се налази на Татарском брду и представља највећу зелену оазу у Сремској Каменици. Значај парка посебно се види у функцији коју остварује у лечењу пацијената Института јер је у том подручју ваздух чистији, што посебно одговара пацијентима те здравствене установе. Доказан је и позитиван утицај вегетације на физиолошке функције човека. Брзина пулса се смањује од четири до осам откуцаја у минути уколико особа борави у средини богатој зеленилом. Повољан утицај парка на микроклиму огледа се и у регулисању топлотног режима насеља. Температура предела богатих зеленилом доста је нижа у односу на ону у урбаним срединама, што утиче на терморегулацију организма.
Биљни фонд тог природног добра је богат и разнолик. Заступљени су масиви четинара и лишћара, групе стабала, жбуње, а посебно су значајни дрвореди сађени паралелно са стазама. Парк је урађен у пејзажном стилу и чине га два функционално повезана дела, заштитни појас и декоративни парк у централном делу. Између масива дрвећа смештене су ливаде, које су уоквирене мањим групама и солитерним примерцима стабала изузетне декоративности.
Б. П.