које је пре две седмице започето у два наставка, представљањем јела немачког становништва са ових простора, а у четвртак увече “заливено чашом пива”. Изузетно посећено предавање Зорана Стевановића, архивисте Архива Војводине, о почецима пиварства на просторима данашње покрајине, протекло је за тили час, у нади да ће лепа идеја заживети и трајати што дуже.
Стевановићева специјалност је обрада старе архивске грађе на немачком језику, а под “старом” се подразумевају све архивалије до 1918. године.
- Много тога могли смо да чујемо и да прочитамо о настанку пиварства, али ако се држимо архивске грађе и писаних података који постоје, онда ипак, добијамо реалнију слику. Често се нагађа када је пиво настало, па се тако помињу први писани извори који наводе да су Сумерани 6.000 година пре нове ере имали чак 16 врста пива, али научне чињенице потврђују да се о првим званичним записима може говорити упоредо са развојем настанка писмености. Легенда, пак, каже да је “пиво настајало тамо где није било винове лозе, те је бог Озирис показао како се прави пиће од јечма” - предочио је Стевановић.
Могло се чути да се већ у неолиту помињао напитак који је назван “пиво”, а исти назив присутан је и у Миту о Гилгамешу и Хамурабијевом законику, а правио се од зоби, шафрана, пелина...
- Када је о подручју Војводине реч, Стојан Новаковић порекло хмеља и слада везује за Старе Словене, а хмељ се помиње од 8. века. Код Срба, прве писане изворе о познавању пива налазимо у 13. веку, у писму краља Владислава манастиру Бистрица у Полимљу. Говори се о сладу и хмељу, те је претпоставка да је реч о пиву. Ипак, тек протеривањем Турака са ових простора, пиво као такво доносе Немци крајем 17. и почетком 18. века - напоменуо је предавач.
Најзанимљивији део за публику био је свакако пресек настанка пивара по Војводини.
- Петроварадин је у 18. веку имао значајан пиварски сектор, чему је знатно допринело присуство војске и немачког становништва, а као први значајнији пивар помиње се Јохан Криштоф Лајбингер, који је источио 1.718 буради пива, запремине 220 литара. У то време постојала су бурад запремине од једног, два и четири “акова”. Каква је конкуренција владала у пиварском сектору сведочи и податак да се 1721.године пивар Мартин Зендл преселио у Карловце! У време Аустроугарско-турског рата Јохан Георг Брајер произвео је у Петроварадину 2.250 “акова”. Аков или ведро подмиривало је 160 “бечких” 0,35 л, или 128 “пожешких” кригли од 0,42 л.
Стевановић је нагласио да је најзначајнија пивара у Петроварадину у 18. веку била власништво Паула Јакоба Вурма из 1740. године.
- У суседним Карловцима 1722. године Кениг и Брајтенбер добили су одобрење да направе нову пивару, а да су Карловци били и пиварски, а не само вински крај, сведочи и насеље које се данас зове “Пивара”. Што се Новог Сада тиче, постоје подаци да су произвођачи пива из Рацке Вароши,што је некадашњи назив Новог Сада, продавали пиво у Петроварадину, а 1748. помињу се две пиваре, судије Игњаца Хајла и Јохана Ројзера.
На предавању се могло чути и да се у Каменици од 1718. до јула 1719. године производило 700 “акова” пива, 1722. помиње се име пивара Матијаса Лембахера, да је Панчевачка пивара отворена 1722, а затворена 1977. године, те да је 1991. проглашена за “културно добро”, а као први закупац пиваре помиње се Јеврејин Абрахам Келиш. Прва пивара у Вршцу постојала је од 1720. до 1730.године, постоје подаци да је у 18. веку Жабаљ имао једну, а Ковиљски шанац две пиваре. Име Франца Петенхофера и 1754. година везују се за Бечеј, док се први писани подаци за Апатин подударају са 1765. годином, иако се на етикети најпознатијег апатинског пива налази утиснута 1756. година - напоменуо је Стевановић.
Текст и фото: С. Савић
Свети Флоријан посвађао жандаре и пивопије
У Великом Бечкереку 1745. отворена је прва пивара која је 1807. изгорела у пожару, а занимљива анегдота везује се за 4. мај 1785.године.
- То је датум Светог Флоријана, заштитника пива, када је у гостионици избио сукоб жандара и гостију. Сукоб је настао пошто су гости остали након 22 часа, када је требало да уследи фајронт - рекао је Стевановић.
