Плес покреће радост и зближава људе

Циљ пројекта је ученицима седмих и осмих разреда приближити необична или екстремна занимања и отворити им нове видике. Ђаци кроз неколико радионица на Дечјем одељењу библиотеке имају прилику да упознају људе који се баве несвакидашњим активностима.

Недељу за нама обележила је друга по реду радионица, у оквиру које се ученицама две новосадске основне школе представио инструктор плеса и оснивач плесног клуба „Еурономеа” Роберт Гомбош са својом партнерком Анитом Чолак, који се истовремено бави и инклузивним програмима кроз које децу са сметњама у развоју плесом укључује у друштво.

– Кажу да човек, кад је тужан, заборави на њу кад заплеше, јер игра доноси радост – једна је од првих реченица којом нас Роберт уводи у своје царство плеса. – Веровали или не, ми се родимо са знањем плеса. То је она невербална комуникација којом бебе показују да им

нешто треба. Међутим, кад се науче речи, тај део бива запостављен, остаје у запећку.

Низале су се занимљивости у вези с људским покретима, али нико није могао да претпостави колику занимљивост крије прича о Робертовим плесним почецима.

– Ја сам кренуо на плес под претњама батинама. Мој млађи брат је у то време с друштвом отишао на манифестацију „Европа плеше” и кући се вратио одушевљен одећом и атрактивним изгледом плесача и плесачица, а исто тако и са жељом да крене на плес. Ја нисам хтео ни да чујем за то, наука ме је више занимала – прича он.

Роберт је похађао Средњу електротехничку школу, у којојм поготово у то времем присуство женског света није било честа појава. Целокупно мушко одељење – разлог за срамоту више него довољан. Али претње родитеља и њихова изричита жеља били су пресудни. Било му је потребно две недеље да се опусти, а ни немоћ и бес инструктора нису изостали. Временом је постао бољи, а последњи страх од реакција мушког одељења пао је на матурској вечери када је, увелико уигран и искусан на такмичењима, покупио све симпатије девојака из Средње педагошке школе, с којом су славили велику матуру. Ипак, и даље памти како је, приликом првих плесних вечери, када су припаднице супротног пола кренуле према њему, с олакшањем одахнуо закључивши да су иза њега јакне које су оне желеле да узму. Уз много духовитости Роберт сада своје искуство преноси на младе наде плеса.

Робертова плесна партнерка Анита Чолак објаснила је каква су правила бонтона у плесу. Тако сазнајемо да се по бонтону први плес не одбија, али исто тако се став мора изразити ако се неко недолично понаша. Све занимљивости немогуће је набројати, а затим је уследио и практични део.

Роберт је с Анитом одиграо плес бачату, с још једном партнерком Иреном Секач румбу, а с дугогодишњом ученицом Кристином Летић бечки валцер, након чега су девојчице увежбавале кораке и плесале.

Текст и фото: Б. Павковић