Почела међународна конференција о историјским градовима

Сремским Карловцима. Више од стотину учесника тог међународног скупа из Србије и Мађарске, Финске, с Кипра, из Француске, Италије и Пољске  и данас разматра теме у вези с историјским градовима, као што су планска и правна регулатива, теоријска и практична решења проблема у очувању и заштити историјских градова, културни предео, подизање нивоа културног туризма, управљање културним добрима те потенцијали и могућности историјских градова у развојним пројектима.

Како је истакла архитекта Светлана Бакић из Покрајинског завода за заштиту споменика културе, који је један од организатора конференције, тај научни скуп из године у годину напредује, што се види по далеко већем броју учесника и угледних уводничара из више европских земља.         

– Конференција је проширила и поље свог интересовања на културни предео и управљање културним добрима – казала је Светлана Бакић. – Подигнут је и научни ниво конференције, увођењем научних установа као што су Архитектонски факултет у Београду и Институт за архитектуру и урбанизам Србије. Сам појам историјског града надамо се да ће проистећи из свих наших разматрања и реферата, што је и смисао конференције. Од прошлогодишњих закључака до почетка ове конференције успели смо да се изборимо за то да се градско језгро Сремских Карловаца прогласи за културно-историјско-просторну целину од изузетног значаја, стварајући тиме правну основу за примену метода и технологије заштите културног наслеђа.

По мишљењу заменика председника сремскокарловачке општине Рајка Маринковића, објекти и догађаји који су стварани током векова у Сремским Карловцима дају за право да се Карловци третирају као историјски град.

– Ово је прилика да ми из локалне самоуправе дођемо до нових сазнања о томе како очувати и одржати историјски град и како валоризовати вредности које има – истакао је Маринковић. – Добро је што је конференција међународног карактера јер је то прилика да чујемо инострана искуства из те области.

Предавач с Универзитета у Оулу у Финској Петри Вуојала сматра да историјски градови поседују велико богатство, које постаје готово опипљиво. По његовим речима, у Финској постоји правна регулатива која дефинише обавезне задатке и шеме да би заштита наслеђа била одржива.

– Закони су веома важни за заштиту културног наслеђа – нагласио је Вуојала. – Сада су бољи јер су утемељени на вредностима који проистичу из садашњег времена, а не само на класичним историјским вредностима, што је веома битно. 

Колико је приступ теми историјских градова на овој сремскокарловачкој конференцији широк доказ је и предавање Хозеа Мануела Пагеса Мадригала, који ради у Италији на Факултету за архитектуру у Ђенови и декан је Факултета за архитектуру на Кипру. 

– Најважнија питања нису само правила и технички параметри које ћемо применити у историјским градовима него и како интегрисати друштвено учешће у том процесу – рекао је Мадригал. – Сви технички алати које можемо применити у тим градовима не значе ништа ако грађани активно не учествују у томе. Због тога се моја интервенција огледа у томе како промовисати такав начин друштвеног учешћа, нарочито у архитектонским школама, где интернет и „Гугл” преузимају примат и студенти често немају прилику да пипну грађевину и дотакну наслеђе.

Организатори конференције су, осим сремскокарловачке општине и Покрајинског завода за заштиту споменика културе, и Институт за архитектуру и урбанизам Србије, Архитектонски факултет у Београду, Стална конференција градова и општина и Друштво за неговање традиција и развој Сремских Карловаца.     

Учеснике конференције на почетку рада поздравили су помоћник министра за грађевинарство, саобраћај и инфраструктуру мр Ђорђе Милић, покрајински секретар за науку и технолошки развој Владимир Павлов, док је покрајински секретар за урбанизам др Слободан Пузовић отворио скуп.

З. Милосављевић

Карловци као културни предео

– Покрајинска администрација покушава да помогнемо свим локалним самоуправама, поготово Сремским Карловцима, да чувају своје наслеђе и одрживо га користе – рекао је Слободан Пузовић на отварању конференције. – У марту је донета одлуку о изради просторног плана подручја посебне намене културног предела Сремски Карловци и надамо се да ће тај план у убудућности бити основа за очување и унапређење културне, духовне, историјске и природне баштине тог простора. Кроз тај план желимо ту јединствену културно-историјску и природну баштину да сагледамо интегрално и поставимо концепт чувања и одрживог коришћења. Надам се да ће и ова конференција помоћи да промовишемо Сремске Карловце и њихове вредности на одговарајући начин и да ћемо из свега тога произаћи заштита културне баштине Сремских Карловаца на светском нивоу.