Подаци о непокретним добрима и у електронској форми

за електронску обраду документације о културном наслеђу. Томе су, додуше, претходиле припремне радње или претходни кораци да би се уопште могло приступити том обимном и захтевном послу, као што је скенирање документације, планова, архивске грађе. Све то резултирало је до сада базом података о свим непокретним културним добрима. Реч је, заправо, о подацима који се налазе у досијеима за проглашење неког објекта или целине за културно добро, попут текстуалне документације, мера заштите, комплетне техничке и фото-документације за свако културно добро.

До краја године, по речима помоћнице директора градског Завода за заштиту споменика културе, историчарке уметности Иване Нешков Репић следи стављање те базе података на располагање и коришћење широј и стручној јавности и сарадницима. У којој мери, о томе ће Завод донети одлуку.

– Почели смо тако што смо набавили софтвер за електронску обраду документације о културном наслеђу – ИМУС, какав је већ поседовао Музеј Војводине и који се користи у 21 музеју, музејским збиркама и галеријама, помоћу којег је до сада дигитализовано око 65.000 предмета – каже Ивана Нешков Репић. – Он је модификован и надограђен и тако је заправо настао софтвер ЗИМУС, специјализовани софтвер за електронску обраду документације о непокретном културном наслеђу. Унели смо поља о културним добрима – споменицима културе, просторно-културно-историјским целинама, знаменитим местима и археолошком налазишту, а даљом модификацијом смо додали и поља за пројектно-техничку документацију, архивску грађу, мере заштите, све оно што је део делатности Завода и постоји у аналогном облику. То смо урадили захваљујући сопственим парама и 500.000 динара које смо прошле године добили за то од Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање. Тада смо успоставили и сарадњу с Музејом Војводине и тако је започет је јединствен процес дигитализације културног наслеђа, како непокретног, тако и покретног.

Пошто је то веома дуготрајан процес, који је, узимајући у обзир скенирање грађе, у Заводу започео практично 2012. године, на путу ка коначном циљу иде се корак по корак. Један од корака јесте и презентација рада на дигитализацији и до сада је их одржано неколико, како за запослене у Заводу, тако и за колеге из других установа.

– Приказали смо им шта смо до сада урадили када је дигитализација документације у питању и крајем прошле године издали и каратку публикацију с освртом на резултате остверене на том пољу – каже Ивана Нешков Репић. – Морам да кажем да смо ми први завод за заштиту споменика културе који има специјализовани програм за дигитализацију документације. При том не мислим само на скенирана документа, с чиме се дигитализација документације често погрешно поистовећује, већ на базу података. Ове године смо од Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама добили 200.000 динара и добијеним новцем планирамо да до краја децембра завршимо другу фазу пројекта, која се односи на линковање базе на интернет презентацију. То значи да ће део базе бити видљив и за стручну и ширу јавност.

З. Милосављевић

Повезивање установа културе

Следеће године се планира наставак рада на дигитализацији. Како каже помоћница директора Завода за заштиту споменика културе Ивана Нешков Репић, крајњи циљ јесте повезивање установа културе чије ће базе података међусобно бити транспарентне једна другој.