Поново звони с тврђаве

Сат на кули Петроварадинске тврђаве данас је у 18 часова, после две деценије, поново зазвонио. Захваљујући иницијативи некадашњег председника Ротари-клуба „Нови Сад“ Душка Богојевића,

те реализацији и напорима чланова клуба с актуелним председником Михајлом Стојковим и уз помоћ бројних донатора и спонзора, звоник на кули која краси Петроварадинску тврђаву први пут је реконструисан. Тиме је олакшан труд времешног мајстора Лајоша Лукачија, који је претходне три деценије волонтерски свакодневно ручно навијао сатни механизам.

Да би звоно поново ођекивало, неопходно је било пројектовање и уградња моторног погона за подизање све три кугле које покрећу механизам на сату. Осим тога, обезбеђена је и пратећа електроника, електрично напајање и реконструкција три дрвене платформе и степеништа које од подножја куле воде до механизма.

– За овај пројекат издвојено је око милион  динара, делом од чланова Ротари-клуба „Нови Сад”, а делом и од неких фирми из града које су нам помогле – рекао је Михајло Стојков, и додао да Ротари-клуб наставља да реализује своје идеје када је улагање у град у питању.

На синоћној свечаности која је уприличена поводом обнављања механизма присуствовали су и потпредседник Покрајинске владе Иван Ђоковић, помоћник  градоначелника града Новог Сада Александар Петровић, директор Туристичке организације града Новог Сада Бранислав Кнежевић и директор Завода за заштиту споменика културе Новог Сада Синиша Јокић.

Потпредседник Ђоковић захвалио се мајстору Лукачију и људима који су допринели да се поново огласи на ентузијазму и упорности и рекао да се нада да сат, као ни Дунав неће стати наредних 300 година.

– Сахат-кула на једном од симбола града Новог Сада потиче из Алзаса у Француској, земљи где једино на тлу Европе постоји тврђава већа од ове у Петроварадину – истакао је Александар Петровић. – Чланови Ротари-клуба су препознали значај Тврђаве и такозваног пијаног сата, по којима су Нови Сад и Петроварадин препознатљиви, и хвала им. Хвала и мајстору Лукачију који се тако ревносно три деценије бринуо о сату.

Мајстор Лајош рекао је да је љубав према сату учинила да га он до сада ручно навија и да ће његова одговорност од сада бити још већа јер ће надгледати рад механизма.

– Сат је за мене равноправни члан мог домаћинства. Сат је део нас и свих чланова домаћинства јер сам ја, моја деца па ево сада и моји унуци, одрастао поред сата који је део мене – истакао је мајстор Лукачи.  

В. Бијелић

 

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести