на значај оралног здравља, као и на могућност да се, применом одговарајућих мера, добро орално здравље одржи током читавог живота. Од малих ногу деци треба стварати навику да су мере заштите зуба најбоља превентива за спречавање настанка каријеса, али и осталих болести уста и зуба.
– Посећеност стоматолошким ординацијама је велика, како на одељењу за одрасле, тако и на одељењу дечје стоматологије – рекла је специјалиста дечје и превентивне стоматологије Дома здравља Нови Сад др Санда Кончар. – Одрасли посећују стоматолога чешће онда када се појави неки здравствени проблем, док последњих година деца предшколског и школског узраста више долазе на превентивне прегледе, мада имамо ситуација да се и они јављају искључиво када имају здравствени проблем уста или зуба.
Посебно значајна циљна група за превентиван рад су труднице и деца школског и предшколског узраста, код којих се могу спровести готово све мере заштите сталних и преосталих млечних зуба. У том узрасту деца могу много тога научити о оралном здрављу. Превентивни прегледи за децу су прописани законом у оквиру садржаја и обима превентивних мера у области примарне здравствене заштите (стоматолошке здравствене заштите).
– Сви превентивни прегледи обављају се код изабраног лекара и обавезни су једном годишње – рекла је др Санда Кончар. – Број контролних посета током године одређује се индивидуално, за сваког пацијента, на основу процене ризика за настанак неког обољења. Обавезан први преглед код изабраног лекара за дете је у периоду одојчета, између шестог и деветог месеца живота, а у тој првој години, непосредно пред први рођендан, потребно је урадити још један контролни преглед.
У прилог побољшању оралног здравља становништва Србије говори чињеница да је, по последњем истраживању из 2013. године, у Србији чак 45,6 одсто становништва проценило стање својих зуба и усне дупље као добро, што је 14 одсто више него 2006. године. Само 8,3 одсто становника узраста 25 година и више има своје зубе, док је највећи проценат оних који редовно перу зубе примећен код старосне групе између 15 и 24 године, око 73 одсто. Иако је број безубих грађана порастао с 10,2 на 12,4 одсто, охрабрује чињеница да је у тој групи становништва порасла и учесталост употребе денталних протеза, и то са 79 одсто у 2006. години на 82,3 одсто у 2013. Становници нижег образовног статуса и лошег материјалног стања у значајно већем проценту своје орално здравље процењује као лоше и у значајно мањем проценту редовно перу зубе. То указује на потребу налажења начина да се повећа обухват становника из тих циљних група здравствено-васпитним радом и превентивним стоматолошким прегледима.
– Стоматолошка служба Дома здравља „Нови Сад“ организована је тако што одређене здравственоваспитне активности ради ван здравствене установе – рекла је др Кончар. – То се пре свега односи на здравствено васпитање које се спроводи у предшколској установи „Радосно детињство“, али и у свим основним и средњим школама, и то током целе године. Путем креативних радионица и предавања, деца се обучавају да редовно и правилно одржавају оралну хигијену, указује им се на значај здраве исхране, као и на важност посете стоматологу. Исто тако, у школи за труднице, у објектима „Јован Јовановић Змај“ и у Руменачкој, стоматолози едукују будуће мајке и указују им на значај здравља уста и зуба, а све с циљем да оне та позитивна искуства пренесу на своје потомство.
Главни фактори ризика, као што су пушење, физичка неактивност и храна с великим количинама соли, масти и шећера, доприносе развоју низа хроничних обољења, укључујући и болести уста и зуба. Ризик обољевања од малигних болести усне дупље је 15 пута већи када се комбинује више фактора ризика, као што су употреба дувана и алкохола.
И. Миклоши
Паста и конац
Опште препоруке стоматолога за очување оралног здравља су одржавање одговарајуће хигијене редовним прањем зуба ујутру и увече, као и после сваког оброка, коришћење конца за зубе, редовне контроле код стоматолога и уклањање зубног каменца. Треба се придржавати и савета као што су смањење уноса шећера и избалансирана исхрана, престанак пушења и конзумирања алкохола, коришћење заштитне опреме за спортске активности, попут кацига и штитника за зубе, као и правилно коришћење дечјих седишта за аутомобиле и везивање сигурносних појасева у возилу.
