Путовање кроз време и простор
Први фебруар, дан када је Нови Сад добио статус слободног и краљевског града, када је 1748. царица Марија Терезија потписала Повељу која је истовремено значила и висок степен
аутономије у оквиру Хабсбуршке монархије, овога пута дочекан је Монографијом “Нови Сад” која је званичну промоцију имала прошле седмице у Градској кући.
Допринос изласку, у издању зрењанинске издавачке куће “Студио Бечкерек” директорке, а уједно и уреднице издања, Дуге Радованов, дало је чак 48 аутора, а богато илустрованих 184 стране дело су још 30 фоторепортера и фотографа.
Имена попут Синише Јокића, Зорана Кнежева. Петра Ђурђева, Смиљке Шајфер, Селимира Радуловића, Драгана Којића, Ђорђа М. Србуловића, Мирослава Божина, Александра Самарyије и других аутора, свакако имају посебну тежину и дају одређен печат овом издавачком подухвату, баш као и када је реч о фоторепортерима попут Александра Милутиновића, Дарка Дозета, Драгана Курусића, Јова Миливојевића и осталих мајстора објектива.
Суботичка “Ротографика” штампала је почетни тираж од 2.000 комада и готово је извесно да ће ова монографија, пре или касније, доживети и друго издање, јер се свакако ради о једном од снажних адута Новог Сада у трци за престижну титулу европске престонице културе за 2021. годину.
На недавно одржаној свечаној промоцији члан Градског већа за културу Вања Вученовић монографију је окарактерисао као “подухват који наглашава културу Новог Сада”. Његове речи свакако поткрепљује садржај луксузно опремљеног издања који обухвата стотинак текстова и више од 270 фотографија из најразличитијих области које имају било каквих додирних тачака са градом. У концизној хронологији представљеној на две стране, хроничар и публициста Зоран Кнежев ретроспективу Новог Сада почиње податком да су 1237.године на територији града постојала насеља Ченеј, Сајлово, Камендин, Ривица и Биваљош, а завршава догађајем од 4. октобра прошле године када је у Новом Саду 12.360 учесника одиграло “Велико коло за Гиниса”, дуго чак шест километара.
С обзиром на то да ће монографија према речима уреднице Дуге Радованов имати и издања на енглеском, немачком и руском језику, јасно је да ће сви који то до сада нису знали, на једном месту моћи да се упознају са административним, привредним, културним, научним и туристичким центром Аутономне покрајине Војводине. Други град по величини у Србији простире се на 702,7 квадратних километара и налази се на надморској висини од 72 до 80 метара, уз умерено-континенталну климу, кроз који притиче велелепна река Дунав.
Садржај обухвата 97 поглавља који историјатом града надхануто отвара текст историчара и кустоса, мр Синише Јокића, а потом читаоца Монографија води на својеврсно “путовање градом” и упознаје га с настанком грба града, причом о Тргу слободе, представљањем једног од обележја града римокатличком црквом Имена Маријиног, причом о Српском народном позоришту, Синагоги, Успенској, Алмашкој, Николајевској или Саборној цркви, о Дунавском парку, али и о улицама од једне од најстаријих, Дунавској до за младе данас популарној Улици Лазе Телечког.
С. Савић
Једанаест побратима
Нови Сад се побратимио са једанаест градова: Моденом, Италија (од 1974. године), Чангчуеном, Кина (1981), Дортмундом, Немачка (1982), Норичом, Енглеска (1989), Илијуполијем, Грчка (1994), Будвом, Црна Гора (1996), Темишваром, Румунија (2005), Нижњим Новгородом, Русија (2006), Печујом, Мађарска (2009), Гомељом, Белорусија (2013) и Толуком, Мексико (2015).