– желели су да тај догађај увеличају дајући му и хуманитарни карактер. Део новца прикупљеног од улазница намењен је Дечјем селу у Сремској Каменици.
Свечаност је отворио мешовити хор „Св. Роман Слаткопојац”, након којег је, уз прве тактове бечког валцера, оживела слика величанствених балова 19. века, које је династија Обреновић прва приређивала. Један од организатора из плесне школе „Алегро“ Немања Пражић истиче да је данас плесна сцена сиромашна и да је жеља организатора да се бал, као институција, врати у центар друштвених дешавања.
– Данас, нажалост, немате где да заиграте валцер или неки други плес – рекао је Пражић. – Много је прошло од одржавања првих српских балова и наша жеља је да приближимо дух тог времена. Мислим да је овакав плесно-музички спектакл фалио граду, а судећи по вечерашњим реакцијама и одзиву, сигуран сам да ће заживети и имати озбиљну публику.
Некада је бал био један од најважнијих догађаја у многим породицима, али је за даме имао посебан значај. Била је то јединствена прилика да покажу дуго припремане хаљине, трудећи се да држањем, манирима и изгледом оправдају своје присуство. Ни после век и по неке ствари се нису промениле. Даме на „Новосадском балу” углавном су биле одевене у дуге свечане хаљине, а циркони и упечатљив накит били су неизоставни детаљи.
Чипка, свила, сјај, одмереност у понашању, свечане рукавице, шешири, лепезе и вино у дубоким винским чашама које су даме отпијале ситним гутљајима – све је то подсећало на један други свет. Можда, како неки тврде, на нека давна времена када се живело боље. Једно је сигурно: тих неколико сати време је стало. Док су професионални плесачи изводили своје вешто припремљене кореографије, задивљеност и уживање присутних били су очигледни. Ретки су били парови који су се усудили да заиграју раме уз раме с професионалцима, али старији брачни парови нису имали страх од туђих погледа.
– Заиста уживам, овај бал ме враћа у моју младост – једна од присутних госпођа није крила своје задовољство. – Посебну драж овој вечери даје и хуманитарни карактер и надам се да ће бити још оваквих акција.Неки би помислили да је сврха бала само шепурење у лепим хаљинама, али догађај је пре свега имао хуманитарни карактер. Део прикупљеног новца од улазница намењен је Дечјем селу у Сремској Каменици, које ове године обележава 40 година постојања. У име Дечјег села захвалила се Наталија Жунар, задужена за односе с јавношћу.
– Ми се вечерас осећамо почаствовано. Свака помоћ је драгоцена, а за образовање и безбедност штићеника свака донација много значи. Захвални смо хотелу „Парк“ и клубу „Алегро“, надамо се да је то само почетак сарадње и волели бисмо да у будућности буде још оваквих акција – рекла је Наталија Жунар, и додала да их радује то што увек има људи који желе да помогну и који не заборављавају на Дечје село.
У сврху прикупљања новца за образовање покренут је и СМС број 5186.
Задовољна организацијом првог „Новосадског бала”, већина посетилаца изразила је жељу да се бал одржи и следеће године, уз коментаре да није лоше бар једном годишње обојити сивило свакодневице оваквим сјајем и гламуром. Неуморно плесање које је трајало сатима полако се приводило крају, а речи Наталије Жунар одзвањале су читаво вече салом хотела: „Није живот чекање да олуја прође, живот је научити плесати по киши.“
Жељана Остојић
