целина – културно добро, годинама су били пре свега мука за њихове становнике. Разлог је добро познат – прокишњавали су и постајали све неусловнији за живот. Држава није имала новца за њихову ваљану реконструкцију и санацију, а њиховим власницима није било омогућено да сами нешто предузму.
На основу Одлуке о изради измена и допуна Плана генералне регулације новог градског центра с окружењем, биће обухваћен приближно 1,63 хектар, па тако и део где су тршчаре. Услови и смернице за уређење и грађење обухваћеног простора дефинисани су Планом регулације новог градског центра с окружењем. Ради се на стварању планског основа за утврђивање правила за изградњу објеката, преиспитивање висинске регулације и регулационих и нивелационих решења саобраћајне и комуналне инфраструктуре. Како сазнајемо, следи и дефинисање параметара за изградњу и уређење комплекса с вишепородичним стамбеним објектима, уз обавезу разраде урбанистичког пројекта. Одлуку о изменама и допунама Плана израдиће ЈП „Урбанизам”, Завод за урбанизам Нови Сад.
Новац за израду одлуке о изменама и допунама Плана обезбедио је Петар Мољац из Улице Краљевића Марка 36, који, на неки начин, заступа и интересе већине становника кућа-тршчара.
– За сада могу да кажем да је од свега најважније то што је коначно наше питање покренуто с мртве тачке – рекао је недавно за наш лист Мољац. – Да ли ће нам бити омогућено да сами бринемо о нашим кућама, да их реновирамо, саградимо нове или пак разматрамо евентуалну понуду у стамбено-пословном простору у одговарајућој квадратури, показаће време. Дуго година ништа се по том питању није дешавало, а сада, ипак, добијамо нову наду да ће се решење нашег проблема убрзати. За које време, неизвесно је да прогнозирам, али се надам да нећемо морати да чекамо годинама.
На том простору планира се да претежна намена буде вишепородично становање, које би чинили објекти висине до четири спрата плус поткровље. Нови комплекс не би смео да нарушава принцип одрживости и морао би да поштује урбано наслеђе, уз оптималан однос између изграђених и неизграђених физичких структура. Јединствени комплекс површине око 1,28 хектар намењен за вишепородично становање, уз Улицу Краљевића Марка омогућио би изградњу објеката висине три спрата (у неким случајевима и до четири) плус поткровље, док би у унутрашњости блока била могућа изградња објеката вишепородичног становања, чак до девет спратова.
У обиласку тршчара, непоредно после уласка у 2016. годину, уочили смо да их „зуб времена” не штеди. Неке су се урушиле, док у појединим становници још успевају да се боре са свакодневицом. Затекли смо тако власника једне од тршчара Валерија Проданова, како у колицима у двориште уноси огрев.
– И даље нас најчешће посећују новинари – каже Проданов, који од рођења, тачније од 1975. године, живи на тој адреси. – У центру Новог Сада принуђени смо да купујемо брикете јер, када смо желели да се прикључимо на централно грејање, није нам дозвољено пошто бисмо тако нарушили целину која је била под заштитом.
На питање чему се надају после скидања заштите, Проданов је рекао:
– Немамо још ниједан званичан документ који би нас јасно упутио на поступке. Ми бисмо највише волели да нам буде омогућено да сами изаберемо хоћемо ли да санирамо објекте, порушимо их и на њиховом месту саградимо нове, продамо их, или пак у замену добијемо одговарајући број квадрата од зграда које се ту буду градиле – истакао је Проданов, напоменувши да је већина станара тршчара емотивно везана за тај крај и да би волели да остану у Улици Краљевића Марка уколико добију могућност да сами изаберу по њих најбољу опцију.
С. Савић
