Меморијални центар, посвећен жртвама погрома 1942. године планиран је на ободу Лимана, уз Мост слободе и Креативни дистрикт (Кинеску четврт), на простору на ком је претходних деценија била опрема „Мостоградње”, након што је Мост слободе завршен. Тај комплекс би, како је својевремено за “Дневник” рекао историчар, директор Архива Града Новог Сада и један од чланова жирија Петар Ђурђев, могао да буде завршен у наредне две, три године, односно да с радом почне 2024. или 2025. године.
- Реч је о најзначајнијем меморијалном пројекту Града и Српске православне цркве - Епархије бачке у новијој историји Новог Сада, чијом ће реализацијом бити одата почаст невино пострадалим жртвама, цивилном становништву, махом Србима и Јеврејима - објаснио је Петар Ђурђев. - Култура сећања је предуслов опстанка идентитета свих народа који вековима живе на овим просторима и неопходна је и нама и будућим генерацијама. После деценија чекања, жртве стравичног злочина коначно ће добити своје место - Меморијални центар, који ће сачувати све оно што се догодило од заборава.
Локација за будући комплекс није случајно одабрана. У близини је једна од најлепших плажа на Дунаву - Штранд, али и највеће губилиште током три дана, од 21. до 23. јануара 1942. године, када је Дунав био ледена гробница за стотине људи.
Директор Архива Петар Ђурђев подсећа да је Град носилац пројекта и напомиње да ће Меморијални центар у суштини заокружити културни идентитет Новог Сада.
- Веома је значајно што је Град смогао снаге да покрене овако важан пројекат, јер ако ми не будемо причали о својим жртвама, нико други то уместо нас то неће учинити - нагласио је Ђурђев. - Меморијални центар представља прекретницу у култури сећања на стравичан ратни злочин против цивилног становништва, пре свега Срба и Јевреја.
Наш саговорник каже да данашње генерације о тој теми мало знају и подсећа да је погром трајао од 4. до 23. јануара 1942. године, те да је спроведен у насељима Шајкашке - Чуругу, Жабљу, Госпођинцима, Ђурђеву, Тителу, Шајкашу, Вилову, Мошорину, Локу, Гардиновцима, као и у Новом Саду, Србобрану и Старом Бечеју. Тачан број жртава никада није утврђен, али по досадашњим истраживањима и пописима имена убијених, најнижи могући број је 2.500 душа.
- За три дана мађарски фашисти су у Новом Саду убили најмање 1.300 људи, од којих су око половине биле жене - рекао је Ђурђев. - Људи су у рацији убијани у својим двориштима и кућама, а тела су одвлачена на обалу Дунава и бацана под лед. Након Другог светског рата, није се на одговарајући начин бавило културом сећања, а Меморијални центар ће бити место за прикупљање информација, докумената, аудио и видео сведочанстава о страховитом злочину, не само у Новом Саду, већ и у читавој Бачкој. Мисија истраживачког центра биће проналажење нових података и утврђивање тачног броја страдалих.
Меморијални центар би, како се очекује, требало да постане обележје од националног и међународног значаја, почасно место сећења на жртве и трагичне догађаје. Тај комплекс је планиран на простору површине 3,1хектар и имаће три целине - објекат центра (музеј), парк, као и уређене партерне и саобраћајне површине.
Будући да је реч о песковитом тлу, у зони штетног утицаја подземних вода, дозвољена је градња лаких објеката, неосетљивих на слегање. Могућа је изградња једног или више повезаних објеката павиљонског типа, са сутереном и приземљем (Су (По) + П), с тим да делови могу бити и повишене спратне висине у оквиру које се може планирати и галерија. Површина приземља може заузети максимално 50 одсто дефинисане зоне градње, а остатак је намењен за Меморијални парк
Планирана површина главног хола у објекту је око 230 квадратних метара, кафетерије 100, за сталну поставку је намењено 500 квадрата, за гостујуће изложбе 200, површина амфитеатра је 210 и библиотеке 100 квадрата. Осим тога, око 735 квадратних метара предвиђено је за сервисне просторије, тоалете и гардеробере, салу за састанке, канцелерију, депо и друге техничке и помоћне просторије.
Интересантан је податак да је у оквиру простора за сталне поставке, која ће бити подељена на неколико целина, предвиђена „Хладна соба”, површине око 40 квадратних метара. У том простору ће бити симулирано окружење и трагични догађаји из 1942. године, а због безбедности посетилаца, у просторију ће се улазити у контролисаним условима, што значи да ће сви који буду долазили добијати додатну одећу и обућу.
Стручни жири одлучио је да не додели прву награду, док је другопласирани ауторски тим “Спринг студија” Маја Драгишић, Милан Божић, Милица Милосављевић и Дивна Бабовић, којима је помагао пројектантски тим Катарина Црпљеница, Александар Бојанић и Тамра Конеска. Једнако вредне треће награде додељене су за три решења, Лазару Павловићу и његовим сарадницима Адаму Шпехару и др Мирјани Секулић. Осим тога, на трећем месту је и ауторски рад Бранка Станојевића, с коауторима Миленом Страхиновић и Сањом Крстић, а сарадници су им били Ана Комненић, Андреа Станковић, Зорица Цвитковац и Јелена Стојковић, док је проф. др Слободан Данко Селинкић био стручни консултант. Трећу награду добило је и решења аутора Миљане Зековић, Слободана Јовића, Драгане Констатиновић, Бојана Стојковића, Мариа Малеша и Сузане Митровић, којима су сарадници били Катарина Дојчев, Нина Чегар, Јулијана Консатиновић и Петар Бајуновић.
Конкурс за идејно решење расписала је Фондација “Нови Сад - Европска престоница културе”, а достављено је 10 идејних решења. Наградни фонд износио је 3.521.000 динара, од чега другопласираном тиму следује 1.421.000, док трећенаграђени добијају по 700.000.
- Морамо учинити да сав архивски и музејски материјал проговори језиком нових генерација, тако да ће приликом организовања сталне поставке бити коришћени елементи мултимедија и нових технолигија - нагласио је Ђурђев. - Поставка се неће ослањати само на документе, мапе и неке предмете, већ ћемо управо кроз тај елеменат нових технологија покушати да дочарамо оно што се заиста догодило.
Испред главног улаза у објекат центра предвиђен је плато, а у оквиру парка су планирана и два мања објекта од по 15 квадрата за паљење свећа и полагање камења, у складу с јеврејском традицијом, као и спомен-обележје попут неке уметничке инсталације.
Меморијални парк је замишљен као логичан наставак еколошког коридора Дунава и Лиманског парка, те би требало да пејзажно буде обликован као први ниво уласка у тихо место сећања.
Ауторима идејног решења остављена је могућност да задрже паркинг уз Кинеску четврт, док простор око Моста слободе треба да, због очекиваних групних посета Меморијалном центру, предвиде за аутомобиле и аутобусе. Осим тога, требало би осмислити и пејзажно уређење комплекса, зелене површине, пешачке и бициклистичке стазе уз колски приступ Меморијалном парку.
Ј. Вукашиновић
