У видљивом делу локала налазе се две шиваће машине, пегла из прошлог века и бела чипкаста завеса, која целом објекту даје посебан индентитет. Недавно смо и ми свратили до радионице да бисмо осетили дух некадашњег доба, али пре свега да попричамо с власником, кројачем Славком Новаковићем који се тим послом бави дуги низ година.
– Често сам као дете проводио време у радионици код оца, и тако сам и изучавао занат – каже Славко Новаковић. – Иначе, завршио сам Факултет спорта и физичког васпитања, ДИФ, то ми је била велика жеља, мада се бавим занатством пуних четрдесет година.
Након смрти оца, наставио је сам да држи радњу и, како каже, у почетку је било нешто теже, зато што је упоредо изучавао занат и студирао, али ипак је постигао шта је желео.
– Прво сам бушио рупе на оделима, дешавало ми се и нокат да пробушим, али сам на крају сашио своје прве панталоне, то је прво што сам урадио – објашњава Новаковић.
Стална клијентела већ годинама долази код њега да шије одела, а међу њима су професори, академици и познате личности. Ипак, има и оних који радије купују маркирана одела или њихове копије, или једноставно не схватају шта значи уникат.
Кројач Новаковић је обишао Немачку и многе европске земље, купио је знања о кројачима и шегртима, али је остао у својој земљи јер се овде осећа најлепше. Мада, у Србији се занатство не цени као у иностранству, али нада се да ће за занатлије доћи боља и лепша времена.
– Волео бих да примим кројача млађег од 45 година али да зна да шије и да зна за коју плату ради и одмах бих му дао 50 одсто од укупне зараде – објашњава Новаковић. – Нажалост таквих више нема, а данас свако може да буде занатлија, и то без дипломе.
Славко Новаковић је и председник Удружења „Занатски дом”. Он се као председник поменутог Удружења активно залаже за закон о занатству који би едуковао младе и којим би се уопште регулисао статус занатлија као и занатске коморе. Тиме би се та привредна грана значајно довела у ред и тиме би била утврђена занатска занимања и услови под којима би се обављале те делатности.
Ипак, како каже, од занатства се данас може преживети, али не и живети, мада верује у боље сутра. Он се нада да ће занатство опет наћи пут до младих људи, да ће бити у бољој позицији него данас и да ће изнедрити добре кројаче, вариоце, сајџије и друге мајсторе.
Кројач Славко ће се још бавити овим послом, како каже, колико може, али, нажалост, његову традицију неће наставити нико из породице зато што су окренути неким другим професијама.
Ј. Радуловић
Униформе за Бренин оркестар
– Бренин оркестар „Слатки грех“ је носио униформе које сам ја шио, али то је било на почетку њихове каријере. Сећам се када ми је дошао Саша Поповић и тражио да му сашијем специјална одела за све њих и том приликом ми је довео и Лепу Брену да је упознам. Када је ушла у радњу, баш сам се изненадио – сећа се кројач Славко.
