неколико година живиш онако како највећи број људи не жели, да би остатак живота живео онако како највећи број људи не може... Ипак, у
Србији, дал‘ због васпитања или заоставштине комунистичког система, још увек највећа већина људи машта о државном послу, који се у жаргону назива сигурицом. Наша суграђанка Љубица Еркић Буба имала је такав посао и испричала је за наш лист због чега је одлучила да га напусти и уплови у несигурне предузетничке воде иако је, како је рекла, имала за наше услове добар посао и добру плату.
– Једноставно, нисам била задовољна – каже Љубица Еркић, која се школовала на Факултету техничких наука за људске ресурсе. – Одлазила сам на посао и враћала се с њега несрећна. Осећала сам да ми нешто фали и сметало ми је што у државним предузећима у којима сам радила нисам могла више да напредујем иако су ме сви хвалили како сам одличан радник…
По њеним речима, посао у систему није одговарао њеној енергији, а иако јој је плата била изнад просека, њој тај новац није много значио па, када је отишла на породиљско с првим дететом, знала је да се на посао више неће враћати.
Додала је да у том периоду није имала сасвим јасну идеју о томе чиме жели да се бави, али да је знала да жели да има нешто за себе, и убрзо јој се предочило да то треба да има везе с храном.
– Људи морају да једу, а сматрам да будућност лежи у производњи здраве хране. Главни изазов ми је био да се докажем самој себи, да преиспитам своје могућности јер, бити сам свој газда и није тако једноставно, али може много да се исплати по принципу ко рескира – профитира – рекла је Љубива Еркић, и додала да је њена фирма „Пастаји”, која се бави проиводњом домаће тестенине, почела малопродају пре неких шест месеци.
Од тренутка када јој се родила идеја о томе чиме жели да се бави па до реализације био је дуг пут јер, како је објаснила, требало је искреирати свој дан, на који начин ће фирма да изгледа, како се пробити на тржиште и многа друга питања.
– Знала сам да неће бити лако и да ћу морати да улажем новац, не само у посао већ и у своје знање. Слагала бих кад бих рекла да сам уложила мало новца, али сам детаљно разрадила бизнис-план и по некој мојој процени, надам се да ће ми се кроз три година све уложено вратити – оптимистична је Буба.
Она каже да људи баш лепо реагују на њихове производе и да имају више од педесет различитих тестенина. Не користе ни адитиве ни вештачке учвршћиваче, а кад су боје у питању, добијају их такође природним путем. За сада је, како је рекла, у фази када много ради и улаже, фактички још увек ништа не зарађује, али је добра ствар што на крају сваког месеца, кад исплати своја четири радника, остане на нули.
Љубица Еркић је закључила да се ниједног тренутка није покајала што је покренула свој бизнис јер га ради с љубављу и сматра да има квалитетан и здрав производ, какв се не може наћи баш на сваком кораку.
К. Бачкалић
Фото: С. Шушњевић
