која тамо влада. Невелика група Карловчана, предвођена свештеником Доње сремскокарловачке цркве протојерејем Миленком Поповићем и ове године на Ђурђевдан запутила се на Стражилово на уранак, поштујући вишедеценијску локалну традицију.
Док је група Карловчана, која је на излетиште дошла коњским запрегама, остала на пропланку код споменика Бранку Радичевићу, друга се пешке упутила на врх брда, где почива тај песник, најпознатији ђак Карловачке гимназије.
– Некада је уранак био много масовнији и имао више фолкорних одлика – каже Карловчанин Лазар Новић, који од 1970. сваке године иде на Ђурђевдански уранак. – Изостао сам само 1976. године, када сам био у војсци, и 1999, када уранка због НАТО бомбардовања није ни било. Ми смо се седамдесетих година углавном окупљали у подножју брда, код Бранковог чардака и онда се делили у две групе. Једна је ишла горе до гроба Бранка Радичевића, а друга остајала доле. Испрва се долазило запрегом, а онда смо се модернизовали па стизали аутомобилима, да бисмо се потом пешке пењали до врха. Пре четрдесетак година било је доста запрега и велики број младих. Знатно више људи је тада долазило на Ђурђевдански уранак, премда на то одређени кругови у Карловцима нису благонаклоно гледали. Али, без обзира на то, уранак је опстајао.
Новић се сећа да су деведесетих година прошлог века богослови масовно ишли пешке на уранак, али се временом њихов број смањивао, да би на крају престали да долазе. Учеснике уранка данас чини група од петнаестак најупорнијих, махом оних Карловчана који славе Ђурђевдан и покоји заљубљеник у ту традицију, Старжилово и природу. Предања говоре да су пре Другог светског рата и гимназијалци походили Бранков гроб на Ђурђевдан, с тим што је један број њих одлазио у манастире Гргетег и Велику Ремету, а други у Ириг на литургију. – Раније, отприлике до 2000. године, служен је и помен борцима који су у Другом светском рату страдали у близини Бранковог надгробног споменика – додаје Новић. – Сада се то чини само Бранку Радичевићу.
Најпознатијем песнику српског романтизма Бранку Радичевићу је, као што то ради последњих петнаестак година неизоставно, помен служио свештеник Миленко Поповић.
Сходно обичајима, су учесници запрежне поворке јездили и карловачким улицама, идући до кућа оних који славе Ђурђевдан да би једни другима честитали славу.
Одлуком еспикопа сремског Василија, је изостала Ђурђевданска литија по Карловцима, због тога што је релативно скоро, поводом доласка моштију мајке Ангелине, молитвена поворка пролазила градским улицама. Ђурђевданска литија установљена је 1999. године, када због НАТО агресије није било уранка на Стражилову. На челу Ђурђевданске литије буде икона Пресвете Богородице из Саборне цркве. На свом путу по Карловцима задржава се на неколико места да би се упутиле молитве за мир, благостање града и његових житеља, док је посматрачи посипају латицама ђурђевка или неког другог цвећа.
Текст и фото: З. Милосављевић
