за потребе смештаја докумената из прошлости Новог Сада и околних насеља је завршена и у току су припреме за технички пријем, као и јавна набавка за опремање ентеријера.
Када ће уследити пресељење директор Историјског архива града Новог Сада Петар Ђурђев није могао прецизно да каже, али је напоменуо да ће избор најповољнијег добављача намештаја и опреме бити окончан половином новембра, после чега још треба да истекне рок за жалбе те да се селидба може планирати тек након тога.
– Када је Архив Војводине из Карловаца пресељаван у зграду некадашњег затвора крајем осамдесетих, грађа је релативно брзо пренета, али је њено сређивање потрајало неколико година – каже Ђурђев. – Даћемо све од себе да тај посао урадимо превасходно добро и што брже. Рачунамо да је за то довољно 100 радних дана, али сама организација рада у новом Архиву ће трајати знатно дуже.
Ђурђев не скрива колико је задовољан новом зградом, приликом чије градње су испоштовани сви прописи и која ће, по његовом мишељењу, бити понос свих Новосађана и радника у култури.
– Захваљујући тој инвестицији Града, до које дошло у време велике економске кризе, добићемо мултифункционалну зграду која ће пружити најбоље могуће услове у држави за истраживање – додаје директор Ђурђев. – Чување папира захтева најповољније микроклиматске услове, од тога да температура у депоима буде константно 17 степени до оптималне влажности ваздуха, која се креће од 50 до 55 одсто. То на Тврђави нисмо имали. осим сјајних услова за истраживање, добијамо и изложбено-галеријски простор од 300 квадратних метара, претпостављам, највећи у граду, и конференцијску салу за саветовање, презентације књига. Завршетком ове зграде Нови Сад ће, по мом мишљењу, добити практично нови, савремени центар културе.
Новоизграђени Архив простире се на 5.000 квадратних метара, од чега је 3.200 резервисано за депое. Ако се зна да Архив на Тврђави тренутно користи за депое 1.100 квадратних метара, више је него јасно о коликом проширењу смештајних капацитета је реч. У Архиву се тренутно чува седам километара грађе, али Петар Ђурђев очекује већ у првој години пресељења пријем још толико докумената пошто та установа дуго није преузимала грађу која испуњава услове за чување. Врло брзо, сматра он, Архив ће доћи до цифре од 17 километара грађе о којој треба да се стара.
З. Милосављевић
Дуг пут до трајног смештаја
Архив града Новог Сада, одмах по оснивању 1954. године, добио је прве просторије на Петроварадинској тврђави, које је првобитно користио Правни факултет, али оне од самог старта нису биле погодне за архивску делатност. Идеја о пресељењу први пут се појавила 1976. године.
– Те 1976. постигнут је споразум о томе да се Архив подигне у близни нове зграде РТВ-а на Мишелуку – објашњава Петар Ђурђев. – Тај план је пропао, али је поново активиран 1982. године. Планирано је да градња почне 1985. године, но ни то се није догодило. Извршни одбор града је 1992. године донео одлуку о томе да се Архив измести зато што више није био у могућности да обавља своју законом зацртану функцију, а то је да преузима грађу којој је доспео рок чувања. Понуђени су као опције Дом Војске на Кеју, касарна у данашњој Футошкој улици, зграда „Нафтагаспромета” у Улици Арсе Теодоровића, међутим, до реализације опет није дошло. Тек крајем 2011. године, у време сложене светске економске кризе, започета је градња грандиозног објекта у Филипа Вишњића, која је ове године окончана.
