урбанистичких планова, као и програм пословања „Стана“ за 2016. годину. Најбурнија расправа вођена је око одлуке којом се „Информатици“ поверава обрада података за наплату „еко-динара“, која је на крају усвојена.
Осим уобичајених замерки опозиције да је поново дневни ред допуњаван у последњем тренутку, због чега су одборници из Демократске странке напустили седницу након 15, од укупно 26 тачака, одборници из те партије били су незадовољни што у дневни ред није увршћен њихов предлог да Нови Сад плаћа путарину за грађане Будисаве и Ковиља који користе ауто-пут до Новог Сада, као ни предлог да се при олакшицама за породице с троје и више деце за плаћање комуналија води рачуна о њиховом имовинском стању.
Но, заседање је почело обједињеном расправом о десет тачака које су се односиле на измене урбанистичких планова. Др Горан Радојев из ДС-а критиковао је предлоге, пошто се њима омогућава рушење бензинске станице „Мала печурка“, рушење тршчара у Улици Марка Краљевића које су културно наслеђе града, додајући да власт води рачуна искључиво о интересима инвеститора, и као пример за то навео измену плана којом се „Лидлу“ омогућује да, уместо 25 одсто зеленила на будућој локацији, на којој је сада расадник „Градског зеленила“, буде само 15 одсто. Здравко Јелушић из Српске напредне странке одговорио је да опозиција политизује ту тему. По њему, Град је допустио да тршчаре толико пропадну да су опасне по живот, а није их откупио и уредио простор у складу с првобитном наменом: простор за културна дешавања. Он је додао и да су обе „печурке“ могле бити сачуване у уговору о купопродаји НИС-а, а да улазни правци у град служе за пословање.
И док је опозиција предлагала да се прво уради систематизација у јавном сектору па тек онда да крену отпуштања, да се укину разне скупе бенефиције и непотребни трошкови, изнет је и податак да је 44 особе с изборне листе СНС-а добило посао у јавном градском сектору након што је та странка преузела власт у септембру 2012. године. Божидар Протић из ДС-а истакао је да јавни сектор није трансформисан и реконструисан, а да та одлука не дотиче оних десет одсто запослених који имају уговоре на одређено време.
Градоначелник Милош Вучевић је на те замерке опозиције одговорио да је одлука законска обавеза Града и да је тема исполитизована јер се не ради о бројевима, већ о људским судбинама, али и о захтевима грађана да се смање трошкови комуналног сектора у граду. Он је истакао да закон, на основу којег је одлука сачињена, нуди неколико модела по којима ће се одредити ко је технолошки вишак и да је циљ управо да се смањи администрација а не дира основни сектор предузећа. Како је навео, у време преузимања власти, у граду је 5.750 људи било запослено у комуналном систему и још 1.209 у градској управи, а су ти бројеви били 5.500 и 1.120, респективно. Вучевић је негирао да ће се гледати политичка подобност запослених, већ да је циљ тог процеса да јавни сектор што мање кошта Новосађане. Такође, истакао је и да Град сарађује са синдикатима у том процесу, који је „брижљиво“ припреман и који је тек увод у оно што нас чека. Наиме, како је изнето на седници, већ почетком јуна Републичка влада доставиће нове износе вишка запослених за текућу годину.
Након тога усвојене су и измене одлука о утврђивању доприноса за уређивање грађевинског зтемљишта, као и о отуђењу тог земљишта, где је сада омогућено да уместо Скупштине града, продају одобрава Градско веће. Уследила је затим готово једносатна расправа око одлуке да „Информатика“ обрађује податке за „еко-динар“. Наиме, опозиција је изразила неповерење поверавању тог посла „Информатици“, пошто је то предузеће у последњих неколико година прошло кроз многе афере и две године пословало с губитком. Пошто се ради о више од 100 милиона динара годишње, које би Град требало да прикупи на основу „еко-динара“, а за услуге „Информатике“ Град је наменио десет милиона, опозиција је тражила да се тај износ преиспита, пошто је та провизија двоструко већа од оне коју „Информатика“ наплаћује јавним градским предузећима.
Мирослав Паровић из „Треће Србије“ бранио је ту одлуку и пословање „Информатике“, навевши да је предузеће исправило све што је државни ревизор навео као неправилност и да послује у складу са законом. Након тога, расправа је прерасла у жустро препуцавање, прошарано међусобним вређањима, репликама и рекламирањем повреда Пословника.
До краја заседања, Скупштина је усвојила програм за помоћ пољопривреди „тежак“ десет милиона динара, пет улица добило је имена, а вршиоци дужности директора Завода за изградњу града Дејан Мандић и СПЦ „Војводина“ Александар Шукић поново су изабрани на те функције.
С. Крстић
Јакшић: Реорганизовати јавни сектор
У расправи о одлуци о максималном броју запослених на неодређено време у јавном градском систему, који је одређен на 8.380 и који је, по подацима градских власти, за 70 запослених већи од тренутног стања, Српска радикална странка и ДС истакли су да су против отпуштања у јавном сектору. Ђурађ Јакшић из СРС-а рекао је да је потребно задржати свако радно место, али и реорганизовати јавни сектор у граду, укидајући фиктивна радна места и отварајући нова у основној делатности предузећа. Његов став је и да установе културе немају довољно запослених. Из редова одборника Лиге социјалдемократа Војводине упућене су критике да се у одлуци не види структура запослених, њихов број у предузећима, и да нису наведени критеријуми по којима ће запослени остајати без посла.
