станова имаће професионалног управника, а станари зграде где има мање од 30 станова, бираће управнике. Сваки власник стана мораће месечно да издваја новац за одржавање зграде, а суму ће одређивати локалне самоуправе. Једна од новина биће и да свака зграда мора бити осигурана у случају штете.
– И раније су станари издвајали новац, али је то била ситна пара – каже директор предузећа за професионално управљање стамбеним зградама „Хоме унитy” Иван Кабић. – Сада ће то бити, очекује се, два евра прерачунато у динарима, што ће бити солидан ослонац за почетак. Они који не буду издвајали новац, могу бити предати извршитељу. Када закон буде усвојен, зграда ће морати да се регистурује па ће бити правно лице, имаће отворен рачун у банци и биће регисторвана у регистру стамбених јединица. Управник ће правити на почетку сваке године план инвестиционог улагања, који ће предочити станарима, а они ће одлучивати о томе шта ће се током године радити у згради или око ње. Више се неће моћи улагати само у изузетним случајевима, што је била досадашња пракса, на пример када отпадне фасада.
Законодавац је предвидео да је за одлучивање потребно 51 одсто гласова па ће управник на основу тих гласова скупљати понуде од извођача радова – на пример, ако се одлучи о замени лифта, или постављању нових олука, обавештавати станаре о томе и на крају склапати уговоре с извођачима и надзирати радове. Кабић каже да ће се тим законом подићи свест станара о томе да није њихов само стан већ цела зграда те да ће морати да поведу рачуна и о томе, рецимо, како стоји клима-уређај. Неће се моћи качити по нахођењу већ једнообразно.
– Уколико, на пример, прокишњава кров, то неће бити проблем само станара на последњем спрату већ свих који живе у згради. Остављање цвећа на степеништу, бицикала, али и бука и непријављивање подстанара биће кажњени с 5.000 до 50.000 динара. По закону, казну могу платити и управници ако не упишу зграду у регистар и не пропишу кућни ред – наводи Кабић.
Примену регулативе, истиче, надзираће Грађевинска и Комунална инспекција. Уколико инспекција установи да је фасада склона паду, може наложити станарима да је окрече. Ако не ураде по налогу инспекције, локална самоуправа може наћи извођача (јавно предузеће) уместо станара, а власници станова ће платити мајсторе.
Кабић очекује и да регулатива прецизно одреди шта је текуће одржавање зграде, а шта спада под хитне интервенције, и наглашава да предузећа која се баве професионалним управљањем у стамбеним зградама не морају истовремено да се баве одржавањем зграда, али да могу предложити станарима ко ће то радити.
– Зграде ће, када се усвоји закон о становању и управљању стамбеним зградама, добити некога ко управља, у смислу да води рачуна о свему у згради и око ње – закључује Кабић.
З. Делић
Управници с лиценцом
Станари ће бити у обавези да у року од два месеца одрже седницу скупштине станара, изаберу управника, који у року од 15 дана треба да поднесе пријаву за упис зграде у регистар стамбених јединица. Регистар ће водити локалне самоуправе,а централну евиденцију АПР.
Професионални управници мораће да имају лиценцу, коју ће добијати у привредним коморама где ће имати курс обуке. Станари који у законском року не изаберу управника добиће принудног.
