Заштиту природе „Теренац” бележи у слици и речи

а реализовало га је Научноистраживачко друштво студената биологије и екологије „Јосиф Панчић” с ПМФ-а, а финансиран је преко пројекта Градске управе за омладину и спорт у оквиру Локалног акционог плана за младе. Чланови НИДСБЕ „Јосиф Панчић” волонтерски су га сами састављали и план им је да га промовишу по школама и другим факултетима, не само у Новом Саду него и другим градовима Србије. Како каже уредница часописа, мастер студенткиња екологије Бојана Надаждин – „где год кренемо, носићемо га са собом”.

– Већ неко време причамо да би наше податке требало приказати јавности на неки занимљив начин, али да то не буду искључиво научни радови – каже уредница. – Часопис ће покривати како наше активности, тако и активности других организација и инстутиција. Желимо да бројне акције, пројекте и новости на пољу заштите природе, како у земљи, тако и у инострансту, представимо из угла младих биолога, еколога, активиста и љубитеља природе. 

У првом броју представљене су активности везане за заштиту животне средине, па тако постоји текст о заштићеним добрима у Србији, затим рубрика „Теренац на делу”, чија је поента да се покаже како се и шта ради на терену, али и рубрика „Путописи”, где су чланови Друштва који су путовали по иностраним резерватима писали како из свог угла виде заштиту природе у тој држави.



– Циљ нам је да покажемо да се ипак нешто ради у држави и да природа не мора увек бити помињана у негативном смислу. Хоћемо да покажемо да није све тако црно, да постоји велик број оних који активно раде на заштити природе, али да нису медијски толико испраћени – наглашава Бојана Надаждин.

Друштво „Јосиф Панчић” постоји од 1984. године, финансирано је преко Студентског парламента и у оквиру својих активности организује теренски рад. На тим теренима се истражује разноврсност живих бића јер је, како каже апсолвенткиња биологије и председница друштва Милица Атлагић, Србија генерално мало истражена. Редовне дестинације на које чланови друштва иду су Засавица, Стара планина, Овчарско-кабларска клисура, Власина… Ти терени трају у просеку седам дана, смештај и храну договоре с управљачима у месту у које иду, неретко спавају и у шаторима, а храна се добија исто у виду неке донације, најчешће студентске мензе. Ако им „зафали” пара, договоре се између себе да свако да неку партиципацију.



– На камповима имамо секције и на крају сваког пишемо извештај. Генерални циљ је да студенти млађих година уче како се ради на терену и како се издају самостални научни радови. Најважније је да се ти радови негде објаве да би касније они који хоће да се баве неком одређеном облашћу имали резултате од којих могу почети нова истраживања – објашњава председница Друштва „Јосиф Панчић”.



Радови чланова Друштва објављивани су и на дводневном научном скупу „ЕкоБиоМорфа”, које је Друштво организовало досад два пута, 2008. и 2013. године. Следећег пролећа планира се да конференција с темама из биологије и екологије добије међународни карактер. На њој ће бити предавања, а представљаће се радови и истраживања студената.



Ове сезоне планира се увођење мини-терена, екскурзија и истраживачких акција, у оквиру којих ће се обилазити заштићена подручја у Војводини јер се досад обично ишло у јужнији део Србије.– Тако ћемо имати чешће изласке на терен, на пример, у Русанду, Горње Подунавље, Лудаш... – наводи Милица Атлагић. – То ће највероватније почети од априла, а можда и пре.



У Друштву „Јосиф Панчић” осмислили су и јесењи и летњи камп на Сопотници, а ове године се планира, ако буде могућности, да летњи камп буде на Лудашу и на Церу јер тамо нису ишли већ четири године. Друштво сарађује и са студентским удружењима, како из Новог Сада, тако и из Ниша, Крагујевца, Суботице, Београда…, а углавном се та сарадња своди на организовање кампова.



– У кампу на Старој планини углавном сви учествују, они излажу код нас пројекте, ми код њих и тако то функционише. Имали смо и мотивационе викенде с Друштвом младих истраживача „Бранислав Букуров”, када су они нас учили картографији, а ми њих биодиверзитету Фрушке горе. Ишли смо у јулу на камп у Словенију, где смо разменили искуства и стекли контакте с колегом из Црне Горе који пише пројекат и ако то прође, онда ће неки наши чланови ићи тамо на терен – наводи Милица Атлагић.



Пре две године су чланови Друштва током терена на Власини открили лептира какваски жутаћ и то је био први налаз тог лептира на том подручју. О томе је написан рад, објављен и сад се наставља истраживање те врсте. У књигама је било записано да их има само на Копаонику, Голији и Сопотници. 



Теодора Стојшин



 

Дружење и мотивациони викенди



Друштво одржава састанке сваке среде у 20 сати у својим просторијама у приземљу на ПМФ-у и могу доћи сви заинтересовани, небитно да ли су студенти биологије или нису.– Свако ко жели да буде део наших акција и члан  “Панчића” добродошао је и свако може доћи да чује нешто ново. Имамо већ правнике, ветеринаре, геодете и разне друге професије – каже Милица Атлагић. 



Тренутно „Јосиф Панчић” има шездесетак активних чланова и председница Друштва Милица Атлагић каже да су за њих најважније шетње и излети на које сви могу да се прикључе и науче нешто ново. Друштво организује и мотивационе викенде, а учествује и на многим фестивалима, попут Фестивала науке, Беби егзита и разним радионицама за децу.