председника Владе Србије Александра Вучића које је дао током скупштинске распаве о Буџету за наредну годину.
- Потребно је донети кровни закон који би уредио приходе АП Војводина, али исто тако покрајина мора да преузме и одређене обавезе - поручио је Вучић у Народној скупштини почетком децембра.
Вучић је рекао да осим права на прикупљање накнада, Војводина нема изворних прихода, већ да су то све изворно републички приходи, те изразио жељу да се отвори „додатна дискусија о Војводини у Парламенту, јер је по питању укупних средстава којима покрајина располаже створена папазјанија”. Премијер је подвукао да, осим о изворним приходима АП Војводина, треба разговарати и о обавезама које та покрајина мора да преузме.
- Не зна нико да ми одговори какве су то обавезе Војводине. Није лако да се одговори. Зато треба да седнемо сви заједно и да се договоримо, јер су све тешке и озбиљне обавезе на Републици - рекао је Вучић.Како је казао, нема проблема да се издвоји и више новца којим би Покрајина управљала, али је напоменуо да не може да „дође више новца, а да се не зна на шта се он троши”.
Он је додао да верује у нову покрајинску Владу, јер сматра да они разумеју да новац не треба да служи да би се тек онако потрошио и „бацио у рупу”, већ да треба да послужи за стратешке и важне пројекте на нивоу Војводине.- Тада покрајинска Влада итекако има смисла и на паметан начин те паре троши. Тада може и боље да види од републичке Владе и онда је она тај степеник који има већи значај - закључио је Вучић.
И председник Покрајинске владе Игор Мировић изјавио је за „Дневник“ уочи скупштинске седнице на којој је донет Буџет Покрајине за 2017. годину да се нада да је ово последња покрајинска каса која се утврђује без закона о финансирању.
- Боље да имамо и несавршен закон, него да га уопште немамо. Непостојање закона је управо и узроковало ову потпуно неспецифичну ситуацију у којој се Војводина налази и то је погодовало да се средства са којима су наши претходници газдовали употребљавају, најблаже речено, на нерационалан начин.
Морамо да дефинишемо изворе прихода и уградимо их у закон и да дефинишемо обавезе пре свега када је реч о установама, организацијама, областима, повереним пословима и читавом низу других питања у којима ће Покрајинска влада и Скупштина Војводине имати своју надлежност. Када се на једном месту кроз закон обухвати цео један спектар тих питања, мислим да ће нам бити лакше не само да направимо предвидив вишегодишњи модел развоја АП Војводине, већ и да избегнемо све замке договарања и споразумевања око нечега што треба да буде дефинисано законом.
А договарање и споразумевање рађало је, видели сте то на примеру Војводине протеклих година, обрасце који су довели до великих проблема, до губитака средстава, до улагања у оне области које нису могле да одразе добит и да га врате у Буџет директно или индиректно и то мора бити пракса која ће остати иза нас. Зато је важно доношење закона о финансирању – казао је Мировић.
Бранислав Богарошки, шеф Посланичке групе Лиге социјалдемократа Војводине у Скупштини Војводине каже да је усвајање закона о финансирању неопходно јер Буџет Војводине „ни ове године није у складу са Уставом“.
- Прошло је осам година од последњег рока за доношење закона о финансирању, по уставном закону који је донет заједно са Уставом. За то време републичком Владом је прве четири године управљала Демократска странка, а последње четири СНС. То само показује да ко год је на власти на нивоу републике нема вољу да спроведе своју уставну обавезу и да на уставом и законит начин регулише финансирање АП Војводине – наводи Богарошки за наш лист.
Он је подсетио на Платформу за израду закона о финансирању Војводине коју је донела Скупштина Војводине пре три године и да је та платформа и даље на снази, јер је нова коалиција није ставила ван снаге.
- Платформом су предвиђени и изворни приходи, али и децентрализација Пореске управе Србије као начин да се уреди прикупљање пореза на територији АП Војводине и финансирање надлежности покрајине у складу са Уставом. Ми и даље стојимо на становишту да је потребно имати изворне приходе у складу са Уставом и утврдити процент учешћа у порезима који се скупљају на територији АП Војводине.
Ако се не слаже са том платформом, Покрајинска влада би требало да предложи нову платформу. Исто је чињеница да је био састанак покрајинске и републичке владе, да се причало о многим темама, а да тема о доношењу закона о финансирању није била на дневном реду иако је то најбитнија тема за функционисање Војводине. То ми уноси скепсу да ће тај проблем бити решен у неком краћем временском периоду – закључио је Богарошки.
И Савез војвођанских Мађара показао је намеру за што скоријим доношењем кровног документа који ће коначно регулисати финансирање Војводине, јер га је интегрисао у заједнички документ потписан са Српском напредном странком. Наиме, Коалициони споразум о заједничком програмском деловању и учешћу у Влади Републике Србије који су председници СНС-а и СВМ-а Александар Вучић и Иштван Пастор потписали 14. августа ове године садржи и програмске приоритете, где се као друга тачка тог споразума наводи „у најскорије време ће се приступити изради закона о финансирању АП Војводине“.
У разговору са „Дневник“ председник Скупштине АП Војводине Иштван Пастор каже да нерешавање питања доношења закона о финансирању који је, како оцењује, један од најважнијих закона за Војводину, траје већ скоро деценију и да се та тема посебно помиње када се доноси Буџет или ребаланс покрајинског Буџета, па је тако било и на последњој скупштинској расправи о Буџету Војводине за 2017. годину.
- То је веома битно питање, не само са финансијског аспекта, већ и са аспекта уређености и поштовања принципа владавине права. Сви то говоре. И они који су имали шансу дуги низ година да то питање реше и они који су сада у позицији да то питање реше. Ја мислим да би то питање требало поставити у мало шири контекст. Јер не ради се само о закону о финансирању, него се ради и о Закону о надлежностима који је претрпео одређене ударце од стране Уставног суда Србије.
Мислим да би прво требало дефинисати, донети у складу са одлуком Уставног суда, Закон о уређивању питања надлежности, а након тога одмах и закон о финансирању, јер су те две ствари уско повезане. Укратко, очекујем да се у 2017. години ова два питања реше. Мислим да за то постоји политичка воља и потребна парламентарна већина, без обзира да ли предлагач закона била покрајинска Скупштина, што је уставна могућност, било да законе утврди Влада Србије и проследи их Скупштини Србије на усвајање – рекао је Пастор и подсетио да се у коалиционом споразуму са СНС наводи заједничко опредељење две странке и за доношење закона о надлежностима.
Он је рекао да би било добро да се око ова два закона постигне што је шири могући политички консензус и да та решења буду уставно-правно утемељена. Говорећи о платформи покрајинске Скупштине за израду закона о финансирању из 2013. године у чијем су доношењу учесвовали и посланици СВМ-а, председник ове странке нагласио је да постоји доста усвојених докумената везаних за овај закон, и да се за његову израду не мора кретати од нуле. Пастор је напоменуо да је у време министра Лазара Крстића оформљена радна група за припрему стручне платформе за закон о финансирању Војводине, али да ти документи нису достигли нормативни ниво.
- Све те папире треба поново ставити на сто. Није се пуно тога у међувремену изменило у односу на генералну ситуацију, тако да посао треба почети и освежавањем знања у односу на документе, материјале, договоре и она могућа решења која су већ, на неки начин, стављена на папир – рекао је Пастор.
Александар Савановић
Важни су и политички разлози
За потпредседника СНС и шефа Посланичке групе „Александра Вучић – Србија побеђује“ у покрајинском парламенту Миленка Јованова доношење закона о финансирању има и своје политичке разлоге.
- Важно је да више не постоји спремност да се и ово питање злоупотреби у правцу стварања јаза између републичке и покрајинске владе, што је био случај у претходном периоду. Подсетићу на то да је бивша покрајинска власт, а у складу са њиховим идејама о фактичком подржављењу Војводине, имала намеру да предложи решења која би довела до потпуног разбијања јединственог фискалног система Србије и фактичког формирања два паралелна система, Србије и Војводине, који готово да не би имали никаквих додира. Ми, за разлику од претходне власти, сматрамо да овај закон треба да буде усклађен са Уставом и са укупном државном организацијом Србије, али и да се њиме створи јасан и стабилан систем финансирања за покрајинске институције и потребе грађана у Војводини – закључио је Јованов.
