Дачић: Допринос спољноj политици EУ не меримо процентима

придруживања и црно-белом сликом да се морамо одлучити за једну од страна, јер Србија учешћем у мировним мисијама и улогом у региону даје значајан допринос тој заједничкој политици.

Он је, говорећи на конференцији, "Глобална стратегија спољне и безбедносне политике ЕУ и западни Балкан", нагласио да је то Србија посебно доказала и током прошлогодишњег председавања ОЕБС-у.Дачић је подвукао да је стратешки приоритет Србије - пуноправно чланство у ЕУ - неупитан и многобројно пута потврђен.

Глобална стратегија ЕУ, како је истакао, са великом пазњом је пропраћена и у Србији, иако она није чланица и није била укључена у њену израду.За Србију, како је рекао, Стратегија је битна, пошто је земља започела преговоре о чланству у ЕУ, чији је важан сегмент усаглашавање са политиком Уније.

"Свет, а тиме и ЕУ, али и западни Балкан, који има, ако не кључну, онда важну улогу у безбедности Уније, пролазе кроз велика искушења и изазове, као што су тероризам, миграција, верски фанатизам, климатске промене и друге", казао је Дачић.Србија се, према његовим речима, до сада показала као поуздан и кредибилан партнер у очувању стабилности на западном Балкану, али и ублажавању последица мигранстке кризе, чији је талас уздрмао целу Европу.

Указујући да се не може искључити да је мигрантска криза утицала на исход референдума у Великој Британији, Дачић је констатовао да ЕУ није могла у бољем тренутку да представи Глобалну стратегију.Србија је процесом скрининга у Поглављу 21, које се тице заједничке спољне и безбедносне политике, за коју је надлежно Министарство иностраних послова, започела преговоре о овој области, указао је он.

"Србија је од потписивања С СП 2008. започела процес усагласасвња са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, иако је правно била обавезујућа од 2013. ступањем на снагу тог документа. Наш проценат придруживања износио је 99 одсто", рекао је Дачић.Истовремено је указао да је Србија, приликом доношења одлука, имала у континуитету конзистентант став, а то је да нисмо у овој фази у могућности да подржимо све одлуке ЕУ.

У неким ситуацијама, како је подсетио, нисмо пратили став ЕУ, или се нисмо придруживали њиховим изјавама.Та позиција, према његовим речима, постаје видљива од 2014. године када је почео сукоб у Украјини, када се драстично повећавају одлуке у вези Руске федерације и када наш постотак придруживања пада на 60 одсто.

С тим у вези поменуо је да је поступак придруживања прошле године износио 65 одсто, ове 63 са тенденцијом раста.Дачић је указао да Србија пружа занчајан допринос кроз учешће у војним мисијама ЕУ и УН, и да се тиме Србија се показала као доследан и поуздан партнер ЕУ.

Тренутно је, како је пренео, 336 припадника Војске Србије у мултинационалним операцијама УН и ЕУ, од којих 29 у мировним мисијама ЕУ.По свом доприносу у односу на број становника Србија је прва у региону и осма у Европи, подсетио је Дачић рекавши да Србија може дати допринос и у цивилним мисијама ЕУ.

"Стратешко опредељење Србије јесте пуноправно чланство у ЕУ. Нажалост тај процес се протекле две године није одвијао живом динамиком, и отворили смо тек два поглавља. Охрабрује што настављамо тај процес 18.јула, отварањем два кључна реформска и политичка поглавља 23 и 24", истакао је он.

Дачић је казао да ће Србија наставити посвећено да ради како би оставрила циљ да до краја године отвори даља поглавља, као што су поглавље 5, али и 25 и 26.

"Србија жели континуирани и отворан дијалог са институцијама и чланицама ЕУ о свим питањима у области спољне и безбедносне политике. Морај порука земљама које нису дале сагласност за извештај скрининга у поглављу 21 јесте да што даље будемо одмицали у процесу то дубље улазимо у процес реформи, које подразумевају мере које имају специфичну политичку тежину", казао је он.

Дачић је указао да је за Србију веома важна порука у Глобалној стратегији ЕУ да кредибилна политика проширења представља стартешко улагање у просперитет и будућност Уније, и да ће бити заснована на стриктном и фер процесу.Западни Балкан и ЕУ, како је подсетио, деле исте изазове, који захтевају заједнички одговор.

Србија је, како је подвукао, чврсто опредлејена да одговори на бројне изазове савременог доба и да дорпинос сузбијању претњи како на регионалном, тако и глобалном нивоу.Влада Србије ће пажљиво анализирати Глобалну стратегију, као и стратегију безбедноси и одбране, а посебно сегмент претњи, најавион је Дачић.

Он је изразио задовољство што на конференцији учествује и известилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер, рекавши да Србија жели да он мисли све боље и све лепше о нашој земљи, те да се због тога улаже толико труда да упозна Србију.

"Малопре је рекао да ће доћи на Сабор трубача у Гучи, што је добар корак напред", шаљиво је констатовао Дачић.

Заменик амбасадора Немачке у Србији Александер Јунг оценио је да чињеница да је Глобална стратегија ЕУ одмах дискутована у Београду доказ значаја који Србија придаје ЕУ и стратешком опредељењу да припада европској заједници вредности, али и намере Уније да укључи Србију.

"Жеља да Балкан буде део ЕУ одражава се у Глобалној стратегији. Србија на путу придруживања наставља, отаврањем поглавља, да напредује", констатовао је он.

 

Дачић: Надамо се нормализацији односа ЕУ и Русије

Потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изразио је данас наду да ће се у наредним годинама усаглашавање Србије са ставовима ЕУ у спољној политици вратити на ниво виши од 90 одсто, додајући да се нада заснива на нормализацији односа Уније са Русијом.



Он је новинарима поводом конференције „Глобална стратегија спољне и безбедносне политике ЕУ и западни Балкан“, истакао да се нада да неће бити разлога да се унаредном периоду не придружимо неким ставовима и резолуцијама.



Поновио је да Србија свакако неће мењати свој стартешки циљ, а то је пуноправно чланство у ЕУ.

Министар је указао да то подразумева и хармонизацију нашег законодавства, система вредности, а у оквиру Поглавља 31 које се тиче заједничке спољне и одбрамбене политике чекаће нас, казао је, значајан посао у нарендим годинама - посао постепеног усклађивања.



Према његовим речима, то није само придруживање изјавама и ставовима ЕУ, већ усклађивање законодавства, стратегија националне безбедности и одбране, а помиње се и стратегија спољне политике.

Поновио је и да је Србија, која је желела да буде „марљив ђак“ још пре ступања на снагу С СП 2013.усагласила своју спољну политику са ЕУ и имала је у првој години 99 одсто придруживања, иако су неке земље кандидати тај процес пролазиле постепено.



Мејдутим, када је почела криза у Украјини и почеле резолуције које су се тицале Русије тај проценат је пао, констатовао је он.Дачић је казао да постоји свест да је нужан процес усклађивања спољне и безбедносне политике, али додаје да Србија мора да води рачуна о националним и државним интересима, јер су у питању земље које су веома важне за заштиту територијалног интегритета, које су битне за решавања питања око којих немамо подршку водећих земаља чланица ЕУ.



С тим у вези он је поручио да  је време да се размотри не само оправданост бомбардовања Ирака, већ и Србије 1999.године, додајући да то нема везе са нашим европским путем.На крају он је констатовао да је Србија остварила велики напредак у односима са Немачком, поздравио Берлински процес и подвукао да је за нас важно да, без обзира на проблеме који постоје везано за Брегзит, ипак проширење ЕУ остане на агенди.

 

(Танјуг)