Ђоковић: Биће у Војводини субвенција и за софтвере, сировине и репроматеријал

преузела дужност од претходне. Иван Ђоковић из Социјалистичке партије Србије, који ће у наредном четворогодишњем мандату водити ова секретаријат, наводи за „Дневник“ да су скоро сви конкурси окончани, потписане су одлуке о додели средстава, и само је преостало потписивање уговора. Но, са потписивањем одређеног броја уговора, међутим, морали су да застану док се одређене ствари не исконтролишу и док се не уради анализа стеченог стања.

* Са колико пара располаже Секретаријат до краја године?

– Приликом преузимања Секретаријата било нам је на располагање три милиона динара. То је свега око два-три одсто буџета Секретаријата, а и тај је новац био намењен кластерима. Некима су већ давана средства у предходном периоду, али код већине нису запажени ефекти, тако да смо средства преусмерили на сајамске манифестације, на „Лорист“, који се традиционално одржава у септембру. Забележена је наиме, тенденција пада броја посетилаца и фирми које наступају на сајму, па смо одлучили да та средства усмеримо ка сајмовима у оквиру „Лориста“ и у виду субвенција помогнемо одређеном броју фирми које треба да наступе на тој манифестацији. Ми смо успели та средства да избалансирамо и мимо ребаланса.

* Значи ли то да Секретаријат нема захтева за додатним средствима до краја године?

– Предложили смо да се у ребаланс уврсте додатна средства за Туристичку организацију Војводине. То је једино отишло из овог секретаријата. Још испитујемо могућност да кроз ребаланс одобримо и контигент средстава привредним друштвима, да поновимо круг за набавку машине и опреме, с обзиром на то да је тај конкурс показао доста ефеката. Али, ми бисмо га мало моделирали, не само зато да би пооштрили услове конкурса и касније боље спровели активности које се тичу контроле, него да бисмо увели субвенцију и за набавку софтвера, јер некоме једнако значи софтвер као и машина. То су неке новине, које желимо да уведемо. Такође бисмо давали субвенцију и за набавку сировине и репроматеријала. То су скромна средства, али је сигурно да малим и средњим предузећима могу пуно да значе.

* Кад могу да се очекују ти конкурси?

– Ребаланс би требало да буде у септембру или у октобру. То значи да би ти конкурси, ако прође ребаланс како смо планирали, требали да буду у новембру и морали бисмо да их спроведемо још у овој буџетској години.

* Хоћете ли успети?

– Наравно. Ми размишљамо и радимо унапред.  Наш стручни тим ради на конципирању тих конкурса, без обзира на ребаланс. Што се тиче Туристичке организације Новог Сада, за коју смо до сада једино предложили додатна средства ребалансом, она је та која промовише туризам Војводине, наступа на различитим манифестацијама и потребно је да иновира своје брошуре. Хоћемо да им помогнемо да се уради њихов редизајн и да се преведу на још неке језике. Доста брошура наиме, није преведено ни на мађарски, словачки, румунски, италијански и немачки језик, дакле, на језике тржишта с којима смо повезани.

* Има ли у Војводини туризма?

– Апсолутно има. Он можда није системски увезан, дакле туристичке целине и потенцијали можда нису системски повезани, није можда брендирана и заокружена туристичка понуда у смислу туристичког производа, и можда није понуђена свим потенцијалним циљним групама, али га има. Војводина има највеће туристичке потенцијале у Републици Србије, а можда и на територији Западног Балкана, ако изузмемо неке пределе приморске области у Хрватској...

* Где видите тај велики туристички потенцијал?

– Имамо пре свега Фрушку гору, Дунав, који је потпуно неискоришћен, а знатним делом пролази кроз Републику Србију и АП Војводине. Ту је Палићко језеро са Суботицом, ту је горње Подунавље, Делиблатска пешчара са белоцрквенским језерима, Петроварадинска тврђава са Сремским Карловцима.. То су локалитети који апсолутно имају пуни међународни туристички потенцијал. Они, међутим, нису брендирани, нису представљени на прави начин и на томе ћемо радити у наредном периоду.

* А салаши?

– Салаше треба посматрати у другом контексту. Они су интересантни и атрактивни, али са ретким изузетцима нису системски повезани са остатком туристичке инфраструктуре, са винским и гастрономским туризмом. Један од великих потенцијала у Војводини је и међународни бициклизам. Кроз Војводину пролазе три међународне бициклистичке руте. Наша идеја је да салаше, чарде и некатегорисан смештај под нашом контролом подигнемо на одговарајући ниво и да повежемо као дестинације за Дунав и бициклизам. Бициклистима ћемо да обезбедимо одређену врсту ваучера и смерница на том путу, дакле где би требало да сврате, да се прехране и преноће. Можда ћемо увести и неку врсту сертификације да имамо годишњи мониторинг над тим активностима.

* Који су планови за наредни период?

– Туризам је потенцијал, који може најпре да се капитализује, али развој малих и средњих предузећа, предузетништва, занатства нам је једнако битан у наредној години. Што се тиче рада и запошљавања донекле су нам везане руке, јер акциони план запошљавања који обухватају средства секретаријата, који се издвајају по тој основи, је конципиран заједнички од стране националне службе и секретаријата, али доноси га национална служба. Средства која су досад дељена за самозапошљавање и отварање нових радних места су недовољна да би се постигао неки ефекат. Тежићемо да у оквиру буџета, с којима будемо располагали, повећамо та средства. Консултоваћемо се и са кабинетом премијера да видимо неку оријентациону суму. Град Нови Сад је то урадио.

С друге стране, као што сам рекао, не да ћемо форсирати набавку и опреме, који је био једини вид субвенције привреде до 50 одсто, него ћемо субвенције проширити на набавку софтвера и репроматеријала. Покушаћемо да направимо програм старт ап кредита за групе које препознамо као потенцијално најспособније да одговарају на те изазове. Поставићемо неке строже критеријуме у вредновању, а с друге стране покушаћемо и да оборимо ризик сагледавања потенцијалних инвестиција. То су комбиноване мере које морају да се раде са Гаранцијским фондом, локалним самоуправама и комерцијалним банкама. Ако нешто заиста треба да буде старт ап и да оствари свој ефекат, онда то мора да буде постакнуто не са 160.000 динара, него са много већим износима са грејс периодом код комерцијалних банака, субвенцијом каматне стопе и гаранцијама које обезбеђује Гранцијски фонд. Једино комбинованим мерамо можемо да постигнемо резултате.

Ержебет Марјанов