гласачком листићу одвела је неке и до фалсификата. Извршни директор ЦеСИД-а Бојан Клачар изјавио је да је у предизборној кампањи фалсификовано око 15.000 потписа, што, како је оценио, указује на то да је реч о организованом или полуорганизованом систему.
– То заиста не личи на дело појединца – упозорио је Клачар.
Заменица тужиоца у Првом основном јавном тужилаштву Лепосава Вујановић Порубовић саопштила је да је то тужилаштво издало налог да се саслушају подносици изборних листа на којима су потписи грађана били фалсификовани, а што је утврђено графолошким вештачењем.
– Издат је налог да се саслушају све особе које су биле подносиоци листа, као и друге особе које су биле повезне с тим листама, и поступак сада иде својим током – рекла је она.
Како истиче Национални криминалистички центар графолошким вештачењем утврдио је да су потписи на неколико изборних листа фалсификовани и да је о томе обавештен РИК.
– РИК је обавештен о налазу НКЦ-а због хитности поступка, иако Тужилаштво није још добило писани налаз о графолошким вештачењима – објаснила је Лепосава Вујановић Порубић.
Полиција, на основу захтева РИК-а, проверава аутентичност одређеног броја изјава грађана на листама Јединствене руске странке и Републиканске странке. Листа ЈРС-а садржи 12.125 изјава бирача, од којих је 4.845 сумњиво, па је Тужилаштво дало налог Националном криминалистичком центру да се обави њихово вештачење. Такође, РИК-у је достављена листа Републиканске странке с 11.571 изјавом грађана, а сумњиво је 889, због чега је и та листа на провери у полицији.
Прво основно тужилаштво у Београду дало је налог полицији за прикупљање обавештења поводом још једне, до сада већ треће изборне листе, за коју Републичка изборна комисија сумња да садржи одређени број неаутентичних изјава грађана. У питању је изборна листа коалиције Демократске заједнице војвођанских Мађара и Демократске заједнице војвођанских Хрвата, под називом „Мађарски покрет” јер није имала потребних 10.000 потписа, будући да је за 1.611 утврђено да је оверено печатом који није у функцији. После затражене провере, шефица овере тог суда је истакла да се печат с римским бројем ИИИ, којим су оверене изјаве бирача, не користи још од јануара 2015. године јер је оштећен и запечаћен у сефу Првог суда.
Последња у низу била је изборна листа „То смо ми – Природни покрет – Владимир Захаријев”, коју је РИК одбацио након што је прегледом материјала утврђено да има максимално 7.061 исправну изјаву бирача. Председник РИК-а Дејан Ђурђевић рекао је да је 3.957 изјава бирача који подражавају ту изборну листу оверено лажним печатом Првог основног суда с римским бројем три. Када се та бројка одузме од укупно 11.018 грађана који су подржали ту листу, остаје највише 7.061 исправна изјава бирача.
– Тако да изборна листа „То смо ми – Природни покрет – Владимир Захаријев” не испуњава услове да буде проглашена – рекао је Ђурђевић.
Најпроблематичније у целој причи изгледа случај Републиканске странке, чија листа је верификована, да би потом били утврђени фалсификати. Клачар указује на то да не треба дозволити било коме да уђе у изборни процес на тај начин те да се морају успоставити одређени услови. По његовим речима, таква кривична дела до сада скоро нису виђена у нашој пракси, иако су постојали случајеви покушаја уласка појединих странака у парламент путем искоришћавања недостатака у регулативи. Он сматра да ће РИК морати да посегне за „ванредним правилима” да би решио ситуацију око фалсификовања потписа, оценивши да комисија неће имати проблема с листама на чекању и да ће успети да све заврши у року.
С. Станковић
Наук и фалсификати
Правници тумаче да лажни потписи не могу поједине странке скинути с изборне листе јер су осим фалсификованих, сакупили и више од 10.000 ваљаних потписа. Професор Правног факултета Милан Шкулић примећује да РИК не може пресудити у таквим случајевима, већ само може случај препустити за то надлежним правосудним органима.
– Наравно, то треба да буде наук за убудуће, да се размисли и о некој модификацији прописа који би такве злоупотребе свели на минимум – додаје он.
Из Тужилаштва тврде да их неће заобићи. Лепосава Вујановић Порубовић рекла је да би се „у конкретном случају могло радити о кривичном делу фалсификовања исправе које је предвиђено чланом 355 Кривичног закона, за које је предвиђена казна до три године затвора”.
