Један од најзначајнијих саобраћајних инфраструктурних пројеката могло би да се назове пројектом „војвођанско ћирилично слово П“, јер када ти путеви буду изграђени заузеће положај у облику слова П.
Та важна саобраћајница ће, како наводи за „Дневник“ покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Владмир Галић, обухватити Фрушкогорски коридор, односно брзу саобраћајницу од Руме до Новог Сада са тунелом кроз Фрушку гору, који ће преко аутопута излазити на Каћку петљу где ће се спојити са другом брзом саобраћајницом са четири саобраћајне траке између Новог Сада и Зрењанина, потом ће се наставити од Зрењанина до Београда, односно Борче, притом ће се градити обилазница око Зрењанина.
- Брза саобраћајница између Новог Сада и Зрењанина и Зрењанина и Београда настаће проширивањем већ постојећег пута са две коловозне траке – наводи Галић, чији секретаријат овлашћењем републичке власти учествује у спровођењу тих важних пројеката. Он каже да ће проширивање пута између Новог Сада и Зрењанина бити једноставније од изградње Фрушкогорског коридора, јер за разлику од коридора није потребно да се уради експропријација која може у знатној мери да отежава посао и да одуговлачи време до почетака грађевинских радова.
Кад је пут између Новог Сада и Зрењанина грађен, пословало се домаћински, а и могло се тако поступити па је парцела на којој се тај пут налази ширине 35 и 50 метра, целим путним правцем већ сада омогућава да се проширење уради без претходне експропијације. На том путном правцу нема насељених места и нема потребе да се гради ни заобилазница. Значи, неопходно је да се уради одговарајућа пројектна документација и да се крене у изградњу– истиче Галић.
Пре проширења пута између Новог Сада и Зрењанина, биће саниран пут који се проширује и то на траси од 34 километра. За те намене новац је обезбедила Републичка влада, иако су брзе саобраћајнице у надлежности Војводине. - Пут између Каћа и Зрењанина је у веома лошем стању, није безбедан за саобраћај. У санирању тог пута ће нам Република у значајној мери помоћи у току ове године. Надам се да ће санација бити започета већ на пролеће – каже Галић додајући да је и то била једна од тема о којој се разговарало у Покрајинској влади приликом сусрета председника Покрајинске владе Игора Мировића и потпредседнице Републичке владе Зоране Михајловић прошле недеље.
Што се тиче Фрушкогорског коридора, напомиње Галић, обезбеђен је новац за експропријацију, сад треба да се прогласи јавни интерес и да се крене са препарцелисањем, односно закључивањем уговора са власницима парцела на деоници која је прошла ревизију, а то је деоница Рума - Нови Сад и тунел кроз Фрушку гору. Почетак грађевинских радова зависи од тога како ће протећи експропропијација.
Осим реконструкције Гребенског пута и већ постојећег пута између Новог Сада и Зрењанина, који ће се потом бити проширен са две коловозне траке, на пролеће се очекују и радови на санацији пута између Инђије, Сремских Карловаца и Петроварадина, који је такође у веома лошем стању. О томе је такође донета одлука прошле недеље на састанку председника Покрајинске владе Игора Мировића и потпредседнице Зоране Михајловић. Путеви Србије су исказали спремност да у току ове године издвоје новац за сређивање те деонице.
Е. Марјанов
На реду и Партизански пут
Галић најављује санирање гребенског пута преко Фрушке горе. Тај пут није фреквентан, јер ту не пролазе камиони, али га је потребно санирати, пре свега због туризма, бољег приступа фрушкогорским манастирима. Сад се ради просторни план посебне намене за Фрушку гору, у оквиру којег ће бити урађен и гребенски, односно Партизански пут. - Гребенски или Партизански пут се креће горе од чортановачке шуме општине Инђија и завршава се доле код Визића у општини Бачка Паланка. Пут је дугачак 58 километра и пролази кроз општине Инђија, Сремска Митровица, Шид, Сремски Карловци, Беочин, Нови Сад и Бачка Паланка. Пут је у надлежности локалних самоуправа, али нам је намера да га прогласимо путем другог реда како би га пребацили у надлежности АП Војводине и на тај начин омогућили да га одржавају Путеви Србије. Сад тај пут практино нико не одржава и у врло лошем је стању – каже Галић.
