За финансирање кампање избора за шефа државе, из касе Министарства финансија биће издвојен 641,8 милион динара, или нешто мање од 5,2 милиона евра, а изборни закон је јасно прописао како ће учесници у тој политичкој борби тај новац расподелити. Половина суме, односно 320,9 милиона динара, биће расподељена равноправно међу кандидатима, док други део иде фаворитима који прођу у други круг. Међутим, евентуални победник у првом изборном кругу добија цео тај износ. То практично значи да би, у случају да на овим изборима буде 12 кандидата као и на прошлим, сви учесници на изборима добили по 26,7 милиона динара. Друга половина новца иде најуспешнијима, тако што би у случају да се иде у други круг, пре одржавања новог гласања, на рачуне два најуспешнија кандидата било уплаћено по нешто више од 160 милиона динара. Уколико бисмо имали победника већ након првог круга, он би добио око 347 милиона динара, или 2,8 милиона евра.
Но, да би добили буџетски новац, претенденти на место првог човека државе морају да најпре да положе јемство једнако своти коју треба да добију од државе. То значи да морају да припреме 26,7 милиона, или некретнине у тој вредности, а признају се и банкарске гаранције и државне хартије од вредности. На изборима 2012. године, када су заједно били парламентарни и председнички, странке су, углавном, користиле мешовита изборна јемства. Демократска странка користила је искључиво банкарске гаранције Развојне банке Војводине, док је СНС комбиновао уплате с рачуна странке и приватних фирми, односно појединаца. Гаранције ЛДП-у дале су АИК банка и Развојна банка Војводине. УРС и СПС комбиновали су паре банака, странке и физичких и правних лица.
Истовремено, још пре старта трке, политички играчи морају да обезбеде и око пола милиона динара за оверу потписа бирача који их подржавају. Закон каже да је то најмање 10.000 парафа, а на последњим изборима Министарство правде је одредило да такса за сваки од њих буде по 50 динара.
Познаваоци политичких дешавања тврде да без бар милион евра нема озбиљне кампање за функцију на Андрићевом венцу. Врло је тешко проценити колико ће потрошити кандидати. Једино што са сигурношћу знамо јесте да ће убедљиво највише новца отићи на рекламе и оглашавање. До сада се показало да многи од најављених кандидата наде полажу и у друштвене мреже, па ће вам тако већ сада на „Фејсбуку” „истрчати” понуда да се придружите фановима Вука Јеремића, а на „Твитеру” су, осим његових, активни и подржаваоци кандидатуре Саше Јанковића. С друге стране, процењује се да ће медијски ресурси бити доступнији кандидату власти јер ће његову кампању подупрети и други највиши државни функционери.
Што се тиче прикупања новца из приватних извора, учесници на изборима морају водити рачуна о законским ограничењима. Максимална вредност годишње донације неког поједница за финансирање изборне кампање износи највише 20 просечних месечних зарада, док је у случају правних лица тај износ највише 200 просечних месечних зарада.
За покривање трошкова изборне кампање држава издваја износ од 0,07 посто пореских прихода буџета Републике Србије. Да би учесник на изборима могао добити те паре, неопходно је да приликом подношења предлога председничког кандидата Републичкој изборној комисији преда и изјаву да жели да користи новац из јавних извора. РИК прикупља све те изјаве и прослеђује их Министарству финансија, у чијим рукума је обрачун и трансфер државног новца на рачуне учесника на изборима. Списак буџетских абонената иде и Агенцији за борбу против корупције, која је контролор трошкова кампање након спроведених избора. Наиме, у року од 30 дана од дана објављивања коначних резултата избора, учесници морају да поднесу извештај Агенцији о трошковима изборне кампање, односно о пореклу, висини и структури пара прикупљених и утрошених и из јавних и из приватних извора.
С. Станковић
Ко враћа паре?
Председнички кандидат који не освоји најмање један одсто гласова мораће да врати сав новац добијен из буџета. На председничким изборима 2012. мање од један одсто, или испод 40.000 гласова, добила је једино кандидаткиња Социјалдемократског савеза Даница Грујичић – 0,79 проценат.
Контрола и посебан рачун
Да би прикупљали и трошили новац за финансирање кампање, учесници на изборима мораће да отворе посебан рачун да би сва плаћања ишла искључиво преко њега. Новац кандидатима леже у року од пет дана од дана утврђивања коначне листе кандидата, с тим што сваки динар након избора морају да правдају рачунима везаним за трошкове кампање. Уколико нешто преостане, учесник на изборима је дужан да сав неутрошени новац добијен из државне касе врати у буџет Републике Србије, а онај из приватних извора пренесе на свој рачун који користи за редован рад.
