али при том није прецизирао који су његови разлози за забринутост. Пајтић је уместо тога говорио о резултатима своје администрације, коју је водио три мандата.
Непосредно после тог састанка у Бановини, Српска напредна странка као реакцију на Пајтићево обраћање јавности, одржала је ванредну конференцију за штампу испред зграде Покрајинске владе. Потпредседник напредњака Миленко Јованов је том приликом Пајтићево обраћање јавности оценио понижавајућим за грађане који су се, како је Јованов рекао на недавним изборима јасно одредили према ономе шта су Бојан Пајтић и Демократска странка радили у Војводини 16 година.
- Грађани су нокаутирали Бојана Пајтића на изборима и сад он тако нокаутиран очигледно не зна шта да ради него и даље препричава догодовштине из свог паралелног универзума у ком он и даље живи, у ком је успешан премијер, има некакве резултате и у ком има храбрости и образа да изађе пред медије и да каже да је нешто корисно урадио у протеклим годинама – рекао је потпредседник СНС-а Миленко Јованов испред Бановине где је стигао у пратњи већег броја младих из СНС-а..
Пре тога је Пајтић је рекао медијима да је пре 12 година донео одлуку о штедњи буyетских средстава и укидању свих привилегија, наводећи да су се одрекли репрезентације и радили у скромним условима трудећи се да омогуће сваком грађанину једнак приступ скромним средствима којима је његова администрација располагала.
- Спроведен је програм рационализације трошкова и броја запослених и покренут сајт за потпуну транспарантност буyета са увидом у дневне трансакције. На дан престанка мандата, 2. јуна 2016. године, на рачуну извршења буyета налази се 4,3 милијарде динара, на девизним рачунима 80.000 евра, а на рачунима директних и индиректних корисника, 180 милиона динара – рекао је Пајтић.
Навео је и да им Народна банка Србије на основу камате дугује од 2015. године 280 милиона динара и да је Покрајинска влада за разлику од републичке, редовно Скупштини подносила завршне рачуне, како годишње, тако и кварталне. Према Пајтићевим речима највише је инвестирано у пољпривреду. Субвенционисано је преко 6.000 газдинства, наводњава се нових 14.756 хектара, противградним мрежама је заштићено 580 хектара воћњака и подигнута је 400 хектара пластеника у Војводини.
- Очишћено је 7.000 километара детаљне каналске мреже, а изграђено и реконструисано преко 130 километара насипа, спроведене су четири велике одбране од поплаве. У комуналну водопривреду уложено је преко три милијарде. Два јавна предузећа Воде Војводине и Војводина шуме послују успешно и остварују значајне резултате – истакао је.
Као резултат навео је и суфинансирање 137 погона нових технологија Секретаријата за науку и технолошки развој, који је водио Драгослав Петровић, и који је због тога био највише критикован у Скупштини Војводине у протеклом сазиву. Јованов је, коментаришући ове пајтићеве речи , рекао да је Фонд којим је располагао тај секретаријат намерно назвао фондом Драгослава Петровића и Бојана Пајтића.
- Намерно говорим о фонду Драгослава Петровића, јер то јесте био приватни фонд Драгослава Петровића и Бојана Пајтића, којим су они финансирали оно што има је пало на памет – рекао је новинарима.
Пајтић је говорио и о буџету покрајине. Он је казао да је буџет у периоду од 10 година остао ускраћен за преко 500 милијарди динара – 240 милијарди због дерогирања уставне одредбе и 268 милијарди по основу увећања покрајинског буџета трансферима, који чине плате у образовању и средства за локалне самоуправе за које Војводина нема надлежности. Навео је да је Војводина остала ускраћена и за значајне капиталне инвестиције попут банатске магистрале, тунела кроз Фрушку гору, унапређења железничке мреже. решавање загађења Великог бачког канала и завршетка ламела Б и Ц Клиничког центра.
- Посебно је тежак последњи мандатни перио када је буџет сведен на трансфере, а рад покрајинских органа значајно отежан одбијањем републичке администрације за успостављање минимума сарадње укључујући и ванредне ситуације, политичким провокацијама, медијским прогоном функционера владе, одбијањем законских предлога за уређење питања финансирања Војводине – истакао је Пајтић. Он је апеловао на нову владу да сачува људе који знају шта раде уз минималне зараде и привилегије.
С друге стране Јованов, који је сада шеф посланичке групе СНС-а у Скупштини Војводине казао да Пајтић није говорио о свему ономе због чега за њега грађани нису гласали.- Није говорио о томе да је у међувремену уништио две банке: Развојну банку Војводине и Тесла банку, уништио је више банака од браће Далтон, да је упропастио развојни фонд АПВ, потрошено је око 850 милиона евра кроз фонд за капитална улагања, а да ништа иза тога није остало осим оних табли које је сам себи подизао и које ће остати у историји забележено као безчашће српске политике.
Јер, никада се није десило да неко сам себи подиже споменике за живота и сам их отвара – навео је Јованов. Он је оценио да је то једини Пајтићев допринос у протеклих 16 година. Према речима Миленка Јованова, Пајтић је у току 16 година потрошио више од милијарду и по евра на ствари које ни до данас не може да оправда: 850 милиона евра кроз фонд за капитална улагања, 250 милиона евра кроз фонд за развој 150 милиона евра за Развојну банку само за докапитализације и 35 милиона евра за фонд Драгослава Петровића.
- О томе како су радили и шта су радили не треба више Бојан Пајтић да говори. Грађанима је то и те како је јасно. И они су своју поруку послали тако што је, након 16 година власти, Бојан Пајтић једва је прешао цензус, а једва ДС и то у коалицији ушао у ову Скупштину – истакао је Јованов.
Ержебет Марјанов
Хтели државу у држави
Он је оценио да ће период власти Бојана Пајтића остати забележен сталним сукобима са републиком. 2009. године Пајтић је донео Статут АП Војводине којим је хтео од Војводине да прави државу у држави, у Скупштини Војводине се усвајала декларација о некаквој угрожености Војводине од Србије.
- На крају бесрамно је пљунуо на историјска знамења Војводине, али и на све оне грађане који су у Војводину дошли тако што је у време када је цела Србија оплакивала жртве и обележавала најстрашније странице српске историје, највеће етничко чишћење можда у Европи после Другог светског рата, акцију “Олуја”, провео управо у Хрватској брчкајући се на Брионима – рекао је Јованов.
