о чему сада говори шеф српске државе Томислав Николића – „да ће Брисел суочити Србију са избором: или Косово или Европа”. – Коштуница не само да је говорио, него је и заузео јасан став и понашао се у складу с њим. Шест и по година касније данашњи председник иступа као да нам преноси ексклузивну вест. И свој став о томе изнео је у форми приватног мишљења. Мене као грађанина занима шта ће председник државе предузети суочен с тим давно познатим ултиматумом Уније. Једино што је о томе рекао јесте да би требало да постигнемо национални консензус. Па, зар га нисмо постигли приликом усвајања Устава. Тада је за Косово у Србији гласало два пута више грађана него што је СНС добио гласова на последњим изборима из снова. А то није било пре сто година. Као да грађани Србије треба да граде национални консензус када се коме ћефне – каже професор Самарyић.
Очекујете ли наставак притиска Брисела да Србија призна косовску независност?
– У сваком случају. Горе од тога је што очекујем да ће ова власт то и учинити повлачећи, поред оних досадашњих, и последњи корак у том правцу. Када неко начини деведесет и девет корака у неком правцу, будите сигурни да ће направити и онај стоти. То је обавеза наших власти да закључи тзв. правно обавезујући споразум са Приштином. А то је, заправо, споразум о међусобном признању. Таква обавеза налази се у тачки 12 преговарачког оквира за преговоре о приступању Србије ЕУ. Познато је да су представници Србије тај преговарачки оквир прихватили.
И поред врло јасних иступа амбасадора Чепурина да „став Русије према Косову остаје исти”, чињеница је да Кремљ све отвореније ставља знак једнакости између Косова и Крима. Верујете ли да у перспективи ипак може доћи до промене става Русије када је у питању Косово?
– У то не верујем. Кремљ у овој ствари наступа прагматично како би запушио уста западним критичарима. Он им каже: ви сте први повукли потез признањем Косова. Други њихов аргумент је такође западног порекла, а тиче се бивше Југославије: на делу је дисолуција Украјине. Још нешто. Сигуран сам да Русија лепо види да српско државно руководство предаје Косово на рате. Зашто би онда било обазриво према Србији ако је реч о тако важном интересу Русије као што је Крим?
Руски амбасадор при УН Виталиј Чуркин затражио је да у нову косовску владу уђу и представници Срба. Како је Српска листа о томе већ разговарала са Тачијем и Мустафом, такав расплет је готово известан. Мислите ли да Србима учешће у тој влади може бити од користи?
– Од користи може бити само Србима косовским политичарима, а не Србима косовским мученицима. Колико их је Срба процентуално бирало? Какве су користи Срби у покрајини имали од тих људи? Да ли им се враћа отета имовина, да ли су безбеднији, да ли им се сународници враћају из избеглиштва? Онај познати изговор - могло би бити и горе - само је прича тамошњих и овдашњих политичара.
Да ли су владе Војислава Коштунице и Мирка Цветковића погрешиле што пре потписивања српско-руског енергетског споразума нису од Москве тражиле гаранције да ће бити изграђен „Јужни ток”?
– Онај ко је данас пустио тему о гаранцијама у промет нека само помисли на шта би личио онај који би од неког ко улаже своје паре у туђу државу тражио гаранције. Кад западни инвеститори улажу паре код нас, онда нам је нормално да они од нас траже гаранције. Када то ради Русија, онда она треба да пружи гаранције. Каква глупа шала. Ако питате, ко би требало да плати штету, онда је одговор: онај ко ју је начинио. А то је у овом случају Европска унија.
Амбасадор САД у Београду Мајкл Кирби оценио је да ће руски утицај на Балкану бити присутан и када државе региона, укључујући и Србију, постану чланице ЕУ. Поједини аналитичари и у тој изјави виде потврду сумње Запада да би Србија, уколико постане чланица ЕУ, могла бити „тројански коњ” Кремља?
– Извињавам се, али опет једна глупост. Србија, као и државе региона, никада неће бити чланице ЕУ. Оне ће, додуше, бити на вечитом путу у ЕУ, али на ту дестинацију никада неће стићи. Али, то што Србија неће бити чланица Уније, не значи да она неће имати обавезе као да је чланица, па и веће када то затреба. Једна од њих је обавеза да се држи на дистанци од Русије и такво упозорење сада даје амбасадор САД.
М. Стајић
Сарадња са Сандом – у будућности
На челу сте привременог председништва Државотворног покрета Србије. Када ће Покрет прерасти у странку и очекујете ли да вам се придруже неки од оснивача ДСС, попут Војислава Коштунице и Владете Јанковића?
– Достизање статуса странке јесте циљ. То је, међутим, данас изузетно тешко из великог броја разлога. Рецимо, под данашњим законским условима било би нам потребно око 75 000 евра за регистрацију као странке. То је реално колико и Београд на води. Покрет ће деловати формално као удружење и то нам не представља велики проблем. Треба га добро организовати и учинити привлачним, или бар прихватљивим, за све који умеју политички да мисле. Што се Коштунице и Јанковића тиче, они неће бити чланови ове организације, али ће је максимално помагати.
Одрекли сте се сарадње са странкама власти, али уз опаску да данас у Србији нема ни праве опозиције. Остављате ли, међутим, простор да у будућности ипак сарађујете са ДСС-ом, односно групацијом која се окупља око Санде Рашковић Ивић?
– У вашем питању свиђа ми се ово „у будућности”. Дали сте ми прилику да одговорим потврдно.
