Покрајинска влада више се бави конкретним стварима него теоретско-политичким расправама. Сматра да су оне битне и пожељне кад се говори о стратегији, али влада више нема времена за чекање, мора да реагује и да буде активна.
Као резултат договора на заједничкој седници Републичке и Покрајинске владе октобра прошле године у Новом Саду започета је реализација важних пројекта, колико ће, по вашој оцени, реализација тих важних пројеката одмаћи до краја године?
– На заједничкој седници Владе Републике Србије и Покрајинске владе ми смо кандидовали више од 20 питања која се првенствено тичу елемената за бржи економски развој, заједничких инвестиција, али и питања која треба да утемеље дугорочнију, предвидиву визију укупног развоја Војводине. Са задовољством могу да кажем да је реализација већ више од две трећине тих питања у току, попут заједничког финансирања изградње зграде Радио-телевизије Војводине. На основу договора на заједничкој седници двеју влада у међувремену су опредељена средства, припремљени пројекти, обезбеђене су одговарајуће сагласности и ми ћемо у првој половини ове године приступити рушењу објекта на Мишелуку, а у другој половини и изградњи новог објекта. То је пример како смо у готово свим сегментима успели да убрзамо, интензивирамо, појачамо активност. Други пример је питање изградње великих објеката у оквирима „Војводинавода" за потребе наводњавања из такозваног Абу Даби фонда. Република је учинила значајне напоре и први пројекти из тог фонда реализоваће се у Војводини. Та питања смо разматрали у октобру и у више од две трећине доворених пројеката идемо и брже од плана, што је веома значајно и крајем године, када ћемо – надам се овога пута у Београду имати нову заједничку седницу Републичке и Покрајинске владе – представити анализу шта је и колико урађено и приступити реализацији нових пројеката и нових праваца сарадње за 2018. годину. Интензивирају се радови на Суботичком народном позоришту. Завршава се шеста фаза, припремамо улазак у седму, а осма фаза у 2018, уколико буде довољно новца, може практично значити завршетак радова. Тако да у односу на то имамо неку врсту тремин-плана, инжењерски решено, који се апсолутно поштује и нигде немамо никаква одступања од тих заједничких планова, заједничких пројеката, и то је нешто што може само и даље да охрабри.
Међу пројектима су и они с којима се исправљају промашаји претходне Покрајинске владе. Шта је све требало да се исправи, можете ли навести неке примере?
– Пре свега затекли смо недостатак концепције укупног развоја Војводине, недостатак развојних планова и дефинисања укупних амбиција. Ми смо пресекли такво стање. Определили смо се за веома важан заједнички рад, који подразумева да ће државни фондови, али и међународни, бити усмеравани на економски развој Војводине. То је наша основна полуга. Наравно, не одустајемо од питања трајног и предвидивог решења финансирања наших потреба. О томе је и председник Владе говорио у Народној скупштини, тема је дакле, нови закон о финансирању. Не одустајемо од начина да то буде метод вишегодишњег добро уређеног или вишедеценијски добро уређеног предвидивог модела, који би сасвим сигурно додавао и додатни импулсе за развој. Али, самим начином, отвореном и, рекао бих, једноставном логиком ми смо у овој фази док се закон не донесе, добили нове механзме, добили значајна средства и у трансферу и кроз практичне, конкретне инвестиције, и на тај начин ћемо, уверен сам, макар у једном значајном делу покренути све полуге развоја Војводине. Не застајемо ни у другим областима – здравство, школство. Мислим да су јасни помаци, који ће бити крунисани тек, као што сам и раније говорио, изградњом Б и Ц блока Клиничког центра. Јасни су помаци у здравству, где смо интервенисали у многим областима. У овом тренутку сви дијагностички апарати у здавственом систему Војводине раде. Ја сам обећао да ће тако бити и стојим иза тога, и цела влада стоји иза тога. Пустили смо у рад наслеђену инвестицију „Каменица 2". Размишљамо и о проширењу капацитета на институтима у Сремској Каменици, о томе водимо разговоре с управом института. Припремамо – о томе смо такође јавно говорили на заједничкој седници двеју влада – и генералну реконструкцију панчевачке болнице. Ради се о потпуној реконструкцији 8.000 квадрата, и ту инвестицију ћемо започети у другој половини 2017. године. Та болница је у најгорем стању у Покрајини и видите, за кратко време смо припремили новац, не тако мали, око 500 милиона динара, за потпуну реконструкцију болнице. Припремили смо пројекат, обезбедили грађевинску дозволу и очекујем да ће Управа за капитална улагања у наредних тридесетак дана расписати набавку за избор извођача. Заједнички радимо с Канцеларијом за јавна улагања, Министарством просвете и свим локалним самоуправама у Војводини на реконструкцији основних и средњих школа. Можда последњи сегмент везан за привредни развој: само у последњих 45 дана присуствовао сам отварању четири нове фабрике у Војводини, од „Континентала" у Суботици до „Хачинсона" у Руми, и то је нешто што је наш главни задатак, како сам и навео у свом говору пред посланицима Скуштине Војводине. Рекао сам да ће се наш успех мерити бројем запослених у новим производним погонима у Војводини.
Да ли имате сазнања о томе докле се стигло с истрагом у вези с такозваним Фондом нових технологија?
– Све што смо затекли након примопредаје власти, ми смо предали органима полиције и Тужилаштва. Могу само да прокоментаришем да је једном осмишљеном акцијом велики новац исисан из буџета Аутономне Покрајине Војводине јер нико не може да одбрани концепт у којем је новац бројним предузећима пребациван на рачуне, а да нису постојала одговарајућа средства обезбеђења за такву трансакцију. Тек последњих година, након жестоких критика у парламенту Војводине, уведене су гаранције банке као средство обезбеђења за реализацију уговора из сегмента нових технологија, а раније, годинама је то чињено неодговарајућим обезбеђењем. Узгред, финансирана је технологија производње робе која није нова, нити је технолошки напредна, и све то заправо представља концепт или модел злоупотребе, а практични кораци би требало да буду предмет интересовања полиције и Тужилаштва. Да ли ће то бити или неће, не зависи од нас у политици, то зависи од одговарајућих процедура и одговарајућих доказа.
У Инђији, приликом отварања циглане после осмогодишњег застоја, најавили сте да је у плану да у наредне две-три године у свакој општини у Војводини бити отворена барем једна фабрика с више запослених. Није ли то амбициозан план?
– Није. Стално се говори о неким амбицијама Војводине, али без великих амбиција не можемо да живимо. Нисмо мали, нисмо без потенцијала, нисмо без знања, нисмо без угледа, нисмо без локација, имамо могућност за подстицајна средства с националног, покрајинског и локалног нивоа. Јер, подстицај јесте и додела одговарајућих парцела у индустријским зонама. Подстицај на известан начин јесте брзи и ефикасан рад локалне администрације. Подстицај јесте и успех када је реч о рејтингу који данас Србија ужива у свету. Све то подстиче инвеститора да улаже. Погледајте само, у 45 дана Суботица је добила „Континентал", Инђија „Универзал, Рума „Хачинсон", Бечеј „Кивоњ", а следеће недеље предстоји Бач, где је заједничким снагама надлежног министарства, локалне самоуправе и Покрајинске владе направљена производна хала и обезбеђен долазак компаније са 60-70 запослених. Дакле, ако само у тих пет-шест општина за 60 дана отворимо по једну фабрику, значи да је могуће, само треба бити још присутнији и још агресивнији у промоцији потенцијала Војводине, привлачити још више домаћих и међународних фондова у развој инфраструктуре и резултати ће долазити сами по себи.
У којој мери ће Покрајинска влада подстицати још бржи развој Новог Сада, који је заслужено понео престижну титулу престонице културе и омладине Европе?
– Радићемо заједно, пре свега у делу обнове културног наслеђа, у делу промовисања потенцијала у припреми обе значајне манифестације, и Омладинске престонице Европе и Европске престонице културе, један догађај у 2019. други за 2021. Поделили смо улоге. Део посла ће обавити Влада Републике Србије, део Град, а ми ћемо се у Покрајинској влади највише бавити оним културним установама чији смо оснивач јер смо за њих одговорни и оне ће до 2021. добити додатно на значају. Желимо да и у програмском и материјалном смислу подстакнемо и унапредимо рад установа културе које имају седиште у Новом Саду. То је прилика за добро организовану и свеобухватну обнову града у сваком смислу. То прилике које се не смеју пропустити, оне највећи град у Војводини стављају у фокус интересовања и домаће и међународне јавности и на известан начин сакупљају енергију, подстичу креативне људе, подстичу окупљања око пројеката, подстичу и дају додатни импулс. Можда неке ствари поред којих смо пролазили, које нисмо уочавали, исправљамо и истичемо као нашу велику вредност. То Новом Саду много значи и мислим да ћемо, како време буде одмицало, како се будемо приближавали тим годинама, имати и много конкретнијих резултата.
Пресекли сте врпцу новог погона француске фабрике ауто-делова „Хачинсон" у Руми и том приликом сте најавили да је, у сарадњи Министарства привреде и Покрајинске владе, у припреми индустријска зона у Шиду, која треба да обезбеди услове за улагање нових компанија у ту општину. Да ли можете нешто конкретније да кажете о тој инвестицији?
– Више индустријских зона је у фокусу нашег заједничког интересовања: Шид, Тител, Србобран и, наравно, многе друге. Овде говорим о новим индустријским зонама. Тамо где већ имамо зоне, унапређиваћемо заједнички њихову инфраструктуру кроз финансирање одређених комуналних елемената јер желимо да инвеститори у свему и у потпуности буду задовољни и да препознају војвођанске општине као место за развој бизниса, место које квалитетом и приступом и локалне и покрајинске администрације може да конкурише и другим општинама у нашој земљи, али посебно другим регијама у окружењу. Ми комуницирамо на дневном нивоу, на основу анализе у свим локалним самоуправама, и представници министарства, рецимо привреде, кад је реч о индустријским зонама, и представници локалних самоуправа и моји сарадници у покрајинској администрацији. Приликом израде буџета за сваку годину ћемо делити улоге. Негде ће пројектну документацију финансирати општина, а негде ће део посла око нове индустријске зоне кроз конкурсе преузимати Министарство привреде, а негде Покрајинска влада са својим секретаријатима. Ми смо се фокусирали на три нове индустријске зоне као заједнички модел рада. Било је и раније таквих подухвата, али сада чини се нешто више и израженије, и то је нешто што треба додатно да мотивише и домаће и стране инвеститоре да улажу у Војводину.
Кад ће на ред доћи Банат?
– Пре свега морамо да обновимо саобраћајну инфраструктуру у Банату. За највише неколико недеља, почеће реконструкција постојећег пута од Новог Сада до Зрењанина. Истовремено морамо се више бавити промоцијом потенцијала које банатске општине имају. Ипак, и тамо већ имамо доста успеха. Не заборавите да у Кикинди имамо две нове фабрике у последњих годину дана. Не заборавите успехе које Зрењанин постиже, не заборавите снажне импулсе у привреди Вршца, који га истичу као већ озбиљно развијен центар на југу Баната. Вршац, с индустријском зоном која функционише већ годинама и значајним улагањима који је Влада Републике Србије тамо усмеравала, постаје озбиљан град, чак, по неким параметрима, развијенији и од неких већих суседних градова. Оно што треба да унапредимо то су мале, мање развијене општине и ми ћемо и кроз конкурсе и кроз директне разговоре с представницима локалних самоуправа више инвестирати у локалну инфраструктуру, у регионалну инфраструктуру, и то треба да мотивише предузетнике и привреднике да више улажу у такве општине. Веома је важна и прекогранична сарадња. Подсетићу вас на то да је Влада Републике Србије, уз нашу пуну координацију, заједно с румунском владом радила на отварању граничних прелаза и они треба да доведу до додатних подстицаја за интензивирање привредне сарадње. Компаније из Румуније желе да инвестирају у Војводину. У овом тренутку 18 општина у Војводини је у трећој категорији по степену развијености, а једна – Опово – нажалост, у четвртој. Верујем да за пет до седам година можемо макар половину општина из те групе превести у трећу или другу групу према степену развијености. Ако будемо проналазили инвеститоре који ће уложити новац и запослити више стотина људи у свакој од тих општина и на тај начин ојачати локални буџет, мислим да ће резултат једноставно бити ту.
Ержебет Марјанов
Држава није играчка, она је заједничка кућа свих нас
Као функционер Српске напредне странке, како оцењујете кампању, која је ваша порука?
– Оцена је једноставна: Александар Вучић је далеко супериорнији кандидат у односу на све друге кандидате. Не само на основу резултата које је постигао, иако је то свакако најзнажајнији елемент за оцену, него и због сигурности с којом излаже програм, због података и чињеница које у свом програму износи. Узгред, једино он и говори о програму, једино он говори о важним животним темама, о економији, запошљавању, развоју инфраструктуре, изградњи нових здравствених објеката, неразвијеним општинама. Било би право чудо да кандидати опозиције, с недовршеним и незрелим, често бахатим односом, могу да освоје више гласова од њега. Уверен сам у то да ће победити Александар Вучи. Људе треба да мотивише његов озбиљан и одговоран однос према држави. Јер, држава није играчка, она је заједничка кућа свих нас, у којој треба и више рада, и више стрпљења, и више морала, и више енергије, коју данас заправо највише он и генерише. И то је нешто што треба људе да определи да гласају за његов и наш програм.
Жежељев мост на видику
* Када можемо очекивати завршетак Жежељвог моста?
- Обавештени смо званичним дописом од извођача радова и надзорног органа да је направљен план за завршетак радова на изградњи Жежељевог моста који ће бити окончан у првој половини новембра месеца. У реализацији радова на изградњи моста у овом тренутку нема никаквих проблема и ми очекујемо да ће задати рок бити поштован. Почетком јула месеца, према том плану, треба да буду уведени и извођачи радова на изградњи приступних саобраћајница на том мосту. Ако све буде функционисало како треба и ако не буде временских прилика које се могу одразити на водостај Дунава у критичним тренуцима подизања мостовских конструкција на централни стуб, верујем да ће дугоочекивани нови Жежељ до краја ове године поново бити у функцији.
