а нарочито не оних који су, заједнички са српским народом, храбро и одлучно исписивали историју Војводине.
На свечаној академији поводом Дана Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена, Мировић је оценио и да нема значајнијег догађаја од Велике народне скупштине, нити важнијег датума од 25. новембра 1918, када је она одржана.
На свечаној академији у Суботици, Мировић је казао да је слободарски дух Срба и Буњеваца тих бурних новембарских дана последње године Првог светског рата био стопљен у једно, и навео имена,"славних предака" и "грандиозних личности", народних предводника Срба и Буњеваца, Јаше Томића и Блашка Рајића.
"То што Буњевци управо 25. новембар данас славе као један од својих националних празника, сведочи и о визионарству Блашка Рајића, о вашој непоколебљивој доследности и узвишеној оданости завету великих предака", истакао је председник Покрајинске владе, пожелевши им да такви и остану, на понос своје заједнице, а и на понос Војводине и Србије.
Како је саопштио Биро за информисање Покрајинске владе, Мировић је указао и да је тај "велики догађај био историјска прекретница", а да демократски дух једнакости, равноправности и међусобног поштовања који је тада почео краси и данашњу Војводину.
Председница Националног савета буњевачке националне мањине Сузана Кујунџић Остојић захвалила је Мировићу на томе што је, после 14 година, председник Покрајинске владе одговорио на позив тог Савета да учествује у обележавању буњевачког националног празника.
Градоначелник Суботице Богдан Лабан рекао је да је свечана академија прилика да се "осврнемо на време у којем су родољубиве тежње наших народа почеле да се остварују".
Председник Скупштине града Новог Сада Здравко Јелушић истакао је да су Буњевци баш у Новом Саду Великом народном скупштином потврдили свој идентитет и стекли право да Нови Сад доживљавају својим градом, а изасланица председника Србије Станислава Пак Станковић подвукла је да су оба народа, и Срби и Буњевци, поносни на оно што су им преци оставили.
Буњевачка заједница је своје насељавање у Бајски троугао, подручје на северу Бачке у кругу који чине места Баја, Сомбор и Суботица, почела пре 330 година, док данас броји 16.500 припадника.
(Танјуг)
