председничким изборима.– Нисмо разговарали о томе, нити смо правили било какве калкулације, то је нешто што је у рукама будућег председника, а верујем да ће то бити Вучић – рекао је Стефановић новинарима, додајући да се тренутно треба концентрисати на питања везана за стабилност зато што стабилност гарантује „више економије, више радних места, бољу и модернију Србију”.
Од тренутка када је најављено, а потом и потврђено, да ће Вучић бити председнички кандидат не само СНС-а него и целе владајуће коалиције, у позадини изборне кампање је и дилема ко ће га, ако се Вучић пресели у кабинет шефа државе у „Палату Србије”, како је својевремено изјавио, заменити на позицији у Немањиној. У Србији је до сада важила пракса да најснажнија политичка личност у држави са собом на нову функцију пренесе и политичку моћ. Из тога се изводе и калкулације да би могући нови премијер требало да буде и личност од огромног поверења актуелног председника Владе.
Сам Вучић био би први председник Србије који је био и на премијерској позицији. Слободан Милошевић, Милан Милутиновић, Борис Тадић и Томислав Николић били су „само” председници Србије, док је Војислав Коштуница, осим премијерске позиције, од 2000. заузимао и ону председника СРЈ. Николић и Тадић јесу били у извршној власти – први је 1998. изабран је за потпредседника Владе Србије, док је други од 2004. једну годину био министар одбране Србије и Црне Горе.
Ако се суди по најавама лидера напредњака, уколико победи на председничким изборима, намера му је да се више с унутрашње политике окрене спољној, можда најпре поправљању односа у региону, што у најсвежијим иступима највише и потенцира. Упоредо с тим очекује тимски рад с Владом, а до сада је категорично заступао став да, што се њега тиче, не би могао да функционише по принципу кохабитације, односно на релацији председник–премијер из различитих политичких опција. Тврди да би као председник Србије захтевао редовне извештаје из Немањине о питањима од виталног интереса за државу.
С друге стране, лидер радикала Војислав Шешељ сматра да на функцији председника Србије не треба да буде неко ко ће имати сву власт у рукама, већ неко ко ће уједно контролисати извршну, законодавну и судску власт. Шешељ је новинарима, приликом изборне шетње на Калемегдану, оценио да његови конкуренти на председничким изборима не би били у стању „да контролишу Александра Вучића”, уз тврдњу да би једино он то могао.
Иако се Саша Јанковић изјашњава као кандидат грађана на председничким изборима, по медијским кулоарима се спекулише о томе да је логистика коју му пружа Демократска странка залог да у случају победе на председничким изборима Јанковић погура Драгана Шутановца на премијерско место.
Надлежности председника Републике, по Уставу, можда некима не изгледају велике, али кад се поброје, нису занемарљиве. Он представља Србију у земљи и иностранству, проглашава законе, предлаже премијера и носиоце функција, поставља и опозива амбасадоре, прима акредитивна и опозивна писма дипломатских представника, даје помиловања и одликовања, командује Војском и поставља, унапређује и разрешава официре. Истовремено, председава седници Савета за националну безбедност, али и именује и разрешава координатора Бироа служби безбедности, на чијем челу је тренутно Вучић.
Актуелни шеф државе Томислав Николић изгурао је цео петогодишњи мандат, а Вучић је тада, осим премијерске функције, добио и челно место у СНС-у. Мада је Николић захтевао да за одустајање од председничке кандидатуре добије премијерску позицију, Председништво СНС-а је одбило такву идеју.
С. Станковић
Додатна моћ
Насупрот шефу државе, председник Владе са својим кабинетом има у рукама извршну власт. Разлика није само у надлежностима већ и у начину избора: председника непосредно бирају грађани, а премијера владајућа већина у Скупштини. А ако је за председника изабран и шеф најјаче партије, он свакако има и додатну моћ преко странке. До сада је као пример обрнуте пирамиде власти узиман експремијер Мирко Цветковић, за кога се говорило да је добар економиста, али је над главом имао бившег председника државе Бориса Тадића те није могао да вуче потезе самостално већ је био у сенци шефа државе. Бивши председник ДШ-а Војислав Коштуница није могао да истраје до краја у кохабитацији с Тадићем и ДС-ом па је поднео оставку на премијерско место.
Јеремић, Илић, комбинације...
Постоје разне спекулације и о томе ко би могао бити евентуални премијер у случају победе неког од опозицоних кандидата. Поводом изјаве Небојше Стефановића да је председнику Нове Србије обећано да у случају победе Вука Јеремића на председничким изборима постане председник Владе, Велимир Илић тврди да његов политички циљ никада није био борба за такву позицију већ да „својим личним учешћем у предизборној кампањи помогнем, пре свега, економску стабилност наше земље”.
– Нова Србија ће све своје ресурсе и капацитете подредити том вишем циљу, а заузврат не тражим ништа, чак ни министарско место, а камоли премијерско – поручио је Илић.
Стефановић тврди да је Јеремић новац који користи у кампањи добијао од великих енергетских компанија ван ове земље чији је план да купе ЕПС, што ће се, најавио је, показати у наредним данима.
– Он је лобиста те приче, а народу хоће да представи да то Вучић хоће да уради – казао је Стефановић. – Али сад ми је јасно и зашто. Да Јеремић случајно победи, њему би Велимир Илић био председник владе. А ако је Веља Илић председник Владе, Вучић неће, као што знате, пристати ни на крадуцкање, ни на крађу. А Јеремић би очигледно пристао на крађу.
