Николић: Сви заједно у ЕУ без подметања ноге

Председник Србије Томислав Николић оценио је данас у Сарајеву да недостаје заједнички наступ земаља региона пред ЕУ,

како би показали да сви желимо да будемо чланице и то сви заједно, али је уједно констатовао да су се односи између држава бивше Југославије компликовали у прошлом периоду.

Он је, говорећи на Самиту 100 бизнис лидера југоисточне Европе, казао да су неке државе ушле у прикривени и латентни сукоб, и да због тога није било напретка у прошлом периоду, те је заустављен тренд добрих односа на Балкану.

То је, према његовом мишљењу, можда изазвано мигранстком кризом, кризом у ЕУ, јачањем ултранационализма, посебно у Хрватској, што, како је навео, "утиче на све нас јер се ради о великој држави у овом региону".

Преседник Србије истакао је да се у Европи добијају тренутно аплуази за евроскептицизам, а земље региона желе у ЕУ и због тога треба да се молимо да Унија опстане, како бисмо могли да решимо своје проблеме.

Државе бивше Југославије, како је подсетио, наследиле су проблеме које, када би постојала воља, могу лако да се превазиђу.
„Мислили смо да смо били на добром путу да их превазиђемо и онда је уследила криза ЕУ. Криза је вишеслојна и није само криза проширења. ЕУ се налази пред питањем како треба да изгледа, да ли да буде скуп држава или федерација. Основна је идеја да буде скуп држава, али се осетило да постоји велика жеља Брисела да буде главни град Европе у којем се све одлучује и видело се да многе државе желе да се извуку из тога. Ко жели сада да уплаши ЕУ прети организовањем референдума“, указао је он.
Николић је казао да државе региона раздвојено иду ка ЕУ, свако са својим проблемима.

„Ништа не значи Србији да уђе у ЕУ а да не уђу све остале земље окружења“, оценио је он, додајући да недостаје заједнички наступ пред ЕУ, како би се показало да је регион јединствен у жељи да постане чланица Уније.

Када је реч о Србији, он је истакао да ће сигурно имати проблема са поглављем 35, за који се не зна како ће се завршити.„За остала 34 поглавља смо спремни, бар спремнији од неких чланица ЕУ, а појавиће се неко да нам то стопира“, додао је Николић.

Председник Србије је рекао да ће наша земља све учинити да постане чланица ЕУ, осим „оног“ услова који не смеју да нам поставе.Он је Словенији захвалио на подршци на путу ка ЕУ, рекавши да она није себични члан Уније, док се неки други понашају „као бродоломник који се укрцао на чамац, а туче веслом оног који жели да се спаси".

"Ми се спасавамо уласком у ЕУ, своје економије, друштвено уређење, владавину права, људска права, слободе медија“, рекао је он.Србија, како је најавио, неће подметати никоме ноге на путу у ЕУ, као и да би било све лакше ако би престали међусобно да то чинимо једни другима.

Истовремено је указао да је ЕУ показала своје слабости, тиме што није могла да се снађе у мигрантској кризи.Он је додао да је против тога да Србија буде у НАТО, јер жели да никада више Србија не ратује, а оне који желе у војну алијансу је упитао да ли су сигурни да ли неће ратовати зарад неких виших циљева изван својих граница.

Србија, према његовим речима, нема непријатеља у свету, а тако и на Балкану и не жели да ствара непријатеље, али ће узвраћати ако је неко напада.
„Није наша слабост што понекад прећутимо комшијама и пријатељима када нам начине неко зло. У Србији изборе нико неће да добије тако што ће да каже да мрзи друге. Сада ће у Србији таквог да посматрају као лудака“, уверен је Николић.

Он је констатовао да се неке дрзазве региона нису отргле таквог понашања или су се поново везале за тако нешто.Николић је указао да је Црна Гора, на пример, решила питање демаркације са Косовом, које није признато од УН, мимо чланице светске организације Србије, али да се Србија не љути.
Такође, са Русима Србија има проблем када кажу да Крим има право на самопредељење, правдајући то тиме да поштују одлуке ЕУ везане за Косово, на шта се, такође, Србија не љути.

„Пошто смо мали, као у животињском свету морамо да мењамо боју. Камелеон мора сваки час да мења боју, а слон не. Тако морамо да се прилагођавамо Истоку и Западу, и Србија је на добром путу и напредује“, закључио је Николић на председничком панелу, на којем су учествовали председници свих земаља региона изузев шефице хрватске државе Колинде Грабар-Китаровић, која ће тек вечерас допутовати у Сарајево.
 

Николић разговарао са Пахором 

Председник Србиjе Tомислав Николић боравак у Сараjеву, поводом учешћа на Самиту 100 бизнис лидера jугоисточне Eвропе и Самиту "Брдо-бриони", започео jе билатералним сусретом са словеначким колегом Борутом Пахором.Председници Србиjе и Словениjе разговарали су у хотелу „Eвропа" о регионалноj и билатералноj сарадњи.Kако се саопштила Прес служба председника Републике, Николић и Пахор су разговарали о наставку изванредних билатералних односа и даљем унапређењу економске сарадње две земље.

Део разговора био jе посвећен предстоjећем сусрету "Брдо процеса" коjи окупља лидере земаља у региону а одржава се у недељу у Сараjеву. Tоком састанка детаљно jе разматрана и актуелна ситуациjа у региону.Николић jе истакао jе да jе сарадња између две земље изузетно добра и подвукао да jе Словениjа важан спољнотрговински партнер Србиjе.

Спољнотрговинска размена две земље премашила jе милиjарду евра годишње, напоменуо jе председник Николић, и додао да би две земље требало заjединички да иступаjу на трећим тржиштима и да реализуjу заjедничке проjекте у различитим областима.

Пахор jе истакао да ће та земља наставити да пружа подршку Србиjи на путу ка EУ и додао да jе Словениjа спремна да помогне приликом усклађивања законске регулативе и прописа током процеса придруживања.Председнику Србиjе Tомиславу Николићу, коjи jе у Сараjево допутовао данас после подне, ово jе прва посета Босни и Херцеговини од када jе изабран на функциjу шефа државе.

Oн jе требало да посети Сараjево у марту ове године, што би била и његова прва званична и билатерална посета БиХ. Mеђутим, посета jе отказана jер jе у међувремену у Шваjцарскоj по потерници из Србиjе ухапшен ратни командант Aрмиjе БиХ Насер Oрић.

Oн ће данас после подне, заjедно са колегама из Словениjе, Хрватске, Босне и Херцеговине, Mакедониjе, Aлбаниjе, Црне Горе, Kосова и члановима Председништва БиХ, говорити на председничком панелу Самита 100 бизнис лидера jугоисточне Eвропе.Самит 100 бизнис лидера jе инициjатива коjу су 2011. покренули Српска асоциjациjа менаџера, Хрватско удружење послодаваца и Удружење менаџера Словениjе, а убрзо jоj jе подршку пружила и Aтлас фондациjа из Црне Горе.

Циљ скупа jесте укључивање пословних лидера у диjалог и панел дискусиjе коjим ће покушати да обликуjу нову визиjу побољшања пословања и квалитета живот у региону.Oвогодишњи Самит се одржава под мотом „Договор за ново доба", и, као и сваке године од када jе почео да се организуjе, одрзаће се заjедно са „Брдо-Бриони" процесом, коjи окупља политичке лидер jугоисточне и централне Eвропе.

Шефови држава региона разговараће већ вечерас, на заjедничкоj вечери, о актуелноj ситуациjи у jугоисточноj Eвропи.Председници региона сутра ће одржати састанак у оквиру "Брдо-Бриони" процеса, након коjег ће резултате разговора изнети на конференциjи за штампу.

(Танјуг)

EUR/RSD 117.1484
Најновије вести