док ће конкретна решења и модели финансирања АП Војводине бити одређени након консултација и јавне расправе.
– Очекујемо да у расправи учествују представници политичких странака, државних органа, али и невладиних организација и цивилног друштва – рекао је Вујовић.„Дневник” тим поводом покреће својеврсну јавну расправу у којој ће политичари и стручна јавност говорити о томе који је најбољи начин финансирања АПВ. Наш први саговорник је председник Политичког савета Лиге социјалдемократа Војводине и потпредседник Скупштине Војводине Душан Јаковљев.
– Садашње стање по питању финансирања Покрајине је неусаглашено с потребама Војводине – каже Јаковљев за „Дневник”. – Пре свега је неусаглашено с потребама људи који овде живе и стварају новац и потпуно је неусаглашено с количином тог новца којим Војводина пуни буyет, а да не помињем да је то стање неуставно.
Он истиче да је крајњи рок да се донесе закон о финансирању Војводине истекао пре 6,5 година и да се Покрајина нашла у правном вакууму различитих тумачења о томе шта подразумева седам одсто који су наведени у Уставу Србије као најмањи проценат издвајања за Аутономну Покрајину Војводину.
– Сад смо у ситуацији да се споримо око тога шта је седам одсто, да ли је страна прихода буyета или расхода, да ли је само порески део прихода. Спор је отворен и траје, а у њему су екстреми, где једна страна тврди да Војводина добија много више од тих седам одсто, а друга тврди да је у питању брутална пљачка Војводине. Није добро што буја тенденција, која није од пре три године већ је много старија, економско-финансијске централизације државе, која је потпуно непримерена једној сложеној држави каква Србија мора да буде. Дакле, овакво стање је неодрживо.
Због чега је шест и по година пробијен рок за доношење закона? Шта је ту основни проблем – неразумевање између централне и покрајинске власти, или је нешто друго у питању?
– Економско-финансијска централизација је само један од облика онога што се дешава у отвореној тежњи да Србија постане високоцентрализована држава. Ако се сетимо становишта које је Уставни суд Србије заузео у односу на Статут АП Војводине, јасно је да се оно заснивало на виђењу Србије као унитарне државе, што никако не одговара стварном стању. Најтеже је централистима да прихвате чињеницу да је Војводина историјски одређен простор и да је војвођанска аутономија историјска и, да би де одложило прихватање те чињенице, они су се досетили па не доносе тај закон него се држе уставних одређења која су начелна, и тумаче их по своме јер имају довољно руку у Народној скупштини. И то тако траје шест и по година, независно од тога ко чини већину.
Да ли и ЛСВ сноси одговорност за то што од тог закона још нема ништа?
– Па ту би се могло одговорити и с да и с не. Да, јер у јавном, политичком животу шест и по година у неуставном стању, нисмо имали довољно снаге да своје коалиционе партнере од 2008. до 2012. године убедимо у то да се тај закон донесе. А с друге стране, апсолутно немамо одговорност. Јер, прво, нисмо били у извршној власти у Србији никада, а истовремено, дневно смо помињали потребу и инсистирали на томе да се тај закон донесе, али нису нас слушали. У време док је Скупштина АП Војводине на челу имала неког из Лиге, педесетак законских предлога – јер је Скупштина Војводине овлашћени предлагач закона –упућено је Скупштини Србије. Да смо ми после 2008. године имали председника Скупштине Војводине, тај предлог закона о финансирању би отишао пред Народну скупштину 2009. године, али, као што знате – нисмо.
С обзиром на те изражене тежње, како се рекли, за централизмом, шта очекујете од тих разговора о новом закону?
– Прво очекујем да се десе јер се најављују већ врло дуго. А онда, ако ништа друго, очекујем разумно понашање свих учесника. Очекујем с републичке стране да Министарство финансија, које ће, претпостављам, бити саговорник, уважи чињенично стање да је Уставом одређених седам процената само заштитна мера, јер Устав каже „најмање седам одсто”, и да Министарство буде свесно надлежности Војводине које морају да се финансирају, не чаробном цифром седам, већ потребном количином новца. С друге стране, од саговорника који буду из покрајинске администрације, очекујем да се придржавају Платформе за израду закона о финансирању Покрајине коју је усвојила Скупштина Војводине.
Преговори подразумевају неки вид компромиса. Шта је оно испод чега ЛСВ неће ићи у преговорима?
– Када је финансирање Војводине у питању, што се тиче Лиге ту нема никаквих проблема. То су изворни приходи који подразумевају неконкурентну законодавну власт Војводине, јер изворни приходи су само они које покрајински парламент донесе. То су приходи по основу имовине Војводине, то је пропорционални део учешћа Војводине у индиректним порезима кроз ПДВ и акцизе. До дан-данас не знамо колико се пореза прикупи на територији Војводине и ту је неопходно формирање покрајинске пореске управе која би убирала све врсте пореза и дажбина на територији Војводине и испуњавала све своје обавезе према централним властима. Ако се пак тај закон доноси као прелазно решење до промене Устава, онда би ЛСВ инсистирао на томе да се утврди седам одсто у односу на расходну страну буyета и да се из тих седам одсто избаце трансферна средства која су у ствари плате које стижу на рачун Покрајине и које се прослеђују школама и другим иснтитуцијама под ингеренцијама Републике, а улазе у уставних седам одсто. То би било елегантно решење како да Војводина функционише до промене Устава.
Александар Савановић
Нема правог решења без промене Устава
Ви сматрате да је неопходна промена Устава и да доношење закона о финансирању Војводине неће решити то питање на одговарајући начин?
– Правог решења без промене Устава нема. Промена Устава ће бити у интересу Србије да дефинише ту Војводину и да буде пример за стварање других аутономија, које су и овим Уставом предвиђене, да би се проширила база одговорности, да би средњи ниво власти постао напокон у Србији нешто од чега се не бежи, чега се не боји и од чега се има изражена корист. Не само за грађане Војводине у овом случају и не само за грађане сутра неке новоосноване покрајине него за државу која се зове Србија. Када се промени Устав. онда ће се тражити или нови закони или промене сета закона почев од оног о пореском систему па надаље, али све то треба да буде на бази Устава и да све то на крају буде јасно, разумљиво и једнозначно јер, ако сте у прилици да тумачите Устав или законе на разне начине, онда живимо у земљи којој се будућност баши не смеши.
