које су битне не само за брже и безбедније одвијање саобраћаја него и за привлачење домаћих и страних инвестиција и инвеститора, односно оживљавање привреде.
Покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Владимир Галић, који ради на тим пројектима, каже за „Дневник“ да је завршен и просторни план за Банатску магистралу, која је посебно важна за привлачење инвестиције, због тога што је Банат мање развијен део Војводине и Србије.
– Очекујемо да ће у наредних месец – месец и по бити одржана седница Скупштине Војводине, на којој ће бити усвојен просторни план посебне намене за такозвану Банатску магистралу. Што се тиче нашег секретаријата, тај посао је урађен – наводи Галић.
На заједничкој седници Републичке и Покрајинске владе у Новом Саду у октобру донет је значајан закључак да се крене у планску документацију за изградњу брзе саобраћајнице са четири коловозне траке за правце Нови Сад – Зрењанин и од Зрењанина до Београда преко Ченте на Борчу и на мост „Михајло Пупин“. Шта можете о томе да кажете?
– Веома битно да се зна је да парцеле на којима је постојећи пут Нови Сад – Зрењанин и Зрењанин – Београд преко Ченте, широк између 35 и 50 метара. За иградњу брзе саобраћајнице је довољно 30 метара ширине коловоза. У преводу, то значи да неће бити поступка експропријације. Она је фактички завршена када је пут први пут рађен. Значи, кад се уради планска документација, може се кренути у изградњу ако се нађе инвеститор. Експропријација зна да буде веома болна и дуготрајна, и понекад скупа, али овде је неће бити.
Докле се стигло с Фрушкогорским коридором, који је и најзаначајнији пројекат, када се ради о инфраструктурним пројектима Војводине, али и Републике Србије?
– Пут је подељен на одређене целине и у потпуности смо завршили планску документацију од ауто-пута Е-70 Београд–Загреб до будућег уласка у фрушкогорски тунел и тунел кроз Фрушку гору. На заједничкој седници двеју влада 21. октобра је донета одлука да ће се за следећу годину у буyету Републике Србије одвоји новац за експропијацију земљишта на том потесу, тако да се може очекивати да ће крајем следеће године почети и радови. Фрушкогорски коридор је врло значајан јер спаја ауто-пут Е-75 Београд–Будимпешта и ауто-пут Е-70 Београд–Загреб, али иде и до Шапца па до Лознице, а одатле на гранични прелаз с Републиком Српском. Дакле, суштина тог коридора је не само да споји та два ауто-пута него и да споји Републику Србију с Републиком Српском.
Шта ће бити с дивљим депонијама у Војводини?
– Кад је реч о животној средини, управљање отпадом је превентива њене заштите. У АПВ има 600 дивљих депонија, које су, да тако кажем, мапиране, означене код нас у Секретаријату. Од тога је 250 великих дивљих депонија, у готово у свакој општини, а осим тих депонија имамо великих проблема и с анималним отпадом, који се највише јавља у јужном Срему. Кренули смо у пројекат уклањања и санирања тих депонија, добили смо подршку Секретаријата за пољопривреду кад се ради о уклањању дивљих депонија с државног пољопривредног земљишта. Надам се да ће у следећој години бити довољно новца да се та настави акција.
Идемо у сусрет отварању поглавља 27 у приступању, које се тиче животне средине?
– У складу с одредбама тог акта требало би до 2027. године да очистимо све дивље депоније. Завршили смо чишћење оне у Врднику, сад треба санирати и земљиште које на падини поред потока, који иде у језеро, а ту је одлагана амбалажа од средстава за прскања воћњака. То је опасан отпад. Тренутно нема новца за санацију земљишта, али се надам да ће бити у предстојећем периоду. Морамо радити и мониторинг, попут Немачке, која, кад очисти неку депонију, постави камеру са сензорима с независним напајањем, значи напајањем путем Сунчеве светлости. Камера сними оног ко долази да одлаже отпад, а нико не долази бициклом него тракторима, услика се регистрација и потом се покрене поступак против њих.
Који су планови за наредну годину, шта је неодложно да се уради?
– Имамо текуће активности које морамо радити, а то је мониторинг ваздуха, воде и земљишта. Морамо отклањати и штетне организме и коровску биљку амброзију. Њу смо уклањали и до сада, штавише, ове године смо награђени у оквиру пете конференције о прекограничној сарадњи у организацији Канцеларије Владе Србије за европске интеграције и Делегације ЕУ у Србији. Добили смо награду за пројекат „Подршка животној средини без алегрена“. Оцењени смо као један од најбољих пројеката прекограничне сарадње. Пројекат су реализовали Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, Фонд „Европски послови“, Град Сомбор и локална самоуправа у Баји, у Мађарској. Сад смо конкурисали за исти пројекат у укупном износу 1,4 милион евра с Вуковарско-сремском жупанијом за уништавање амброзије у поплављеним деловима Бачке Паланке, Пећинаца, Шида... Значи, показали сно да можемо то да урадимо и наш посао цене ЕУ и надлежно министраство у Републици Србији. Наставићемо тако да радимо, наравно, много зависи од новца који ћемо добити у буyету за 2017. годину. Јер, ово што смо урадили, урадили смо с мало пара пошто, кад се ради о прекограничној сарадњи, мора да се обезбеди укупно 15 одсто од оног што се добије, а то су врло значајна средства.
Ержебет Марјанов
Откупљивање земљишта
Код Фрушкогорског коридора експропријација је неопходна. По вашој процени, хоће ли дуго трајати?
– Код дела Фрушкогорског коридора за који смо завршили планску документацију, биће само откупљивање земљишта. А кад причамо о путу Нови Сад – Зрењанин, ту нема насељених места, и то даје могућност да, чим се заврши планска документација, крену радови. Такође је значајно рећи да, кад се уради просторни план, идејни пројекат мора да се усаглашава с детаљним регулационим планом који доноси локална самоуправа и који кошта. Када је реч о деоници брзе саобраћајнице Зрењанин–Београд, надлежност Града Београд простире до Тамиша, до Ченте, тако да ћемо то радити у сарадњи с Београдом.
