Политичке странке о Војводини и њеном уставноправном положају

Наша питања су била:

1. Да ли је положај Војводине задовољавајући?

2. Које су надлежности које она мора да има, а које нису потребне?

3. Да ли треба мењати уставноправни положај Војводине?

4. Треба ли реформисати Покрајинску владу каква је била успостављена у време мандата Бојана Пајтића?

5. Да ли треба мењати Статут Војводине, који је већ доста измењен одлукама Уставног суда Србије?

6. Који је најбржи пут привредног и економског опоравка Војводине? 

На ова питања данас одговарају први на листи Коалиције Социјалистичка партија Србије–Јединствена Србија Душан Бајатовић и први на листи Демократске странке Мирослав Васин.

Бајатовић: Постојећи уставни оквир сасвим довољан

1. Постојећи Устав Србије даје сасвим довољан оквир. Докле год је аутономија Војводине у складу с Уставом Србије, она и почива на том Уставу и ми немамо никакав проблем. Проблем је што није заокружена законодавна активност јер је донет не баш добар Закон о пренетим надлежностима, а треба донети и законе о имовини и о надлежностима Аутономне Покрајине Војводине. Докле год то у оквиру Устава не заокружимо, то ће бити сталан извор проблема и трвења. У том смислу, треба врло брзо да уследи иницијатива да се ти закони донесу у републичком парламенту, иза тога иде измена Устава и то мора да се обави у оквиру јавне дискусије, и, ако је могуће, консензусом политичких снага и у Војводини и у Србији.

2. Мислим да Војводина треба да има део изворних надлежности, али свакако ниједна од њих не може бити у области одбране, финансијског система, пореза и свега другог што мора да буде део јединственог правног, економског и финансијског система Србије. У том смислу нема неких посебних ствари које нису дефинисане постојећим Уставом и што не бисмо могли преузети у оквиру постојеће позитивне законске регулативе Србије, а може их обављати Војводина као пренету надлежност. 

3. Не. Војводина не може имати законодавну, судску и извршну власт. И не може аутономија Војводине почивати на праву грађана и грађанки јер су они носиоци суверенитета, а то важи за републику. Дакле, војвођанска аутономија може бити дефинисана само у оквиру Устава Србије. Да ли ћемо мењати Устав, и када, и шта ће се све мењати у њему, о том – потом. То се сигурно неће мењати пре 2018. године. Наш посао треба да буде да се у оквиру постојећег Устава – а он пружа сасвим задовољавајући оквир и врло је флексибилан – заокружи питање аутономије Војводине у корист свих грађана и то такозвано војвођанско питање скине с дневног реда.

4. Пре свега, треба променити поглед који је војвођанска администрација претходних 16 година заговарала. То је стално била некаква трговина да би се испословале неке економске или неке друге погодности за АПВ, а касније је то исполитизовано и злоупотребљавано. У том смислу треба реформисати ствари, а што се тиче састава Владе АПВ, то увек можемо одговарајућим актима прилагодити оним потребама, оним надлежностима и оним пословима којима ће се бавити војвођанска администрација. То је ствар политичког договора и политичке воље у Скупштини Војводине, а о томе треба да постоји и одговарајући политички консензус на нивоу Србије.

5. Статут Војводине апсолутно треба променити јер је Уставни суд избрисао многе његове елементе као неуставне, а ја бих рекао – и противне националним интересима Србије. Потребан је нови статут, који ће имати далеко позитивнији приступ у оквиру Устава Србије, и одредбе које Уставни суд није избрисао треба поређати на другачији, политички ефикаснији начин, а да то неизазива сумњу код било којих политичких структура у самој Војводини или на нивоу Републике Србије. То како се до сада радило – да се и оно што се хтело постизало кроз различите уцене у републичком парламенту или политичке уцене у јавности, претњама интернационализацијом – било је чисто политиканство. И намерно се то оставило да би се изазивала политичка нестабилност. 

6. Привредни и економски проблеми Србије и Војводине се, фактички, не разликују. Пре свега, морамо да постанемо друштво које ће више да производи него што ће да потроши. У том смислу треба да се уведу одговарајуће мере за подизање пољопривредне производње. Без економског и привредног раста – за шта у Војводини постоје сви услови – не можемо ићи напред. Мора да се дође до пројеката реиндустријализације, а први корак у озбиљној реиндустријализацији Србије, осим саме пољопривредне производње, јесте финансирање кроз државни интервенционизам оне производње која би супституисала оно што сада увозимо. Јер је потпуно неприродно да ствари које сада можемо врло ефикасно и по одговарајућим ценама произвести у Србији – сада увозимо и не штитимо домаћу производњу. Дакле, пољопривреда, прилагођавање банкарског система, реиндустријализација и заштита домаће производње су мере за привредни и економски опоравак.  

А. Савановић

Васин: За све надлежности осим државотворних

1. По мом мишљењу, положај Војводине је незадовољавајући јер није по Уставу довољно дефинисана њена аутономија и њена надлежност. Такође, надлежности које Војводина има по Уставу Србије се не поштују, а доношењем одређених закона поједине надлежности се укидају.

2. Војводина треба да има све оне надлежности које нису државотворне, односно оне надлежности које се не односе на границе, монету, Војску и полицију и све оно што чини државни суверенитет. Мислимо да Војводина треба да има све остале надлежности које се тичу привреде, економије, саобраћаја, културе и свих оних области које не спадају у те државне надлежности. С тим што сматрам да Војводина треба да има своју полицијску управу, наравно, у оквиру полицијског система Србије, а сматрам да покрајина треба да има и свој завод за статистику у оквиру статистичких установа Србије јер мислим да би постојање таквих установа побољшало квалитет живота, односно била би боља безбедност, а на основу података могли бисмо планирати развој Војводине. Војводина треба да добије велики број надлежности које сада нема, а с друге стране, да и оне надлежности које има значајно ојача, а првенствено да се надлежности поштују и примењују.

3. Да. За време које долази требало би да се направи коренита припрема да би се у Уставу положај Војводине додатно ојачао. Залагаћемо се за то да се предстојећом променом Устава Србије, која се очекује у оквиру европских интеграција, значајно прошири аутономија Војводине и њене надлежности.

4. Увек постоји могућност да свака влада, па и покрајинска, буде боља него што јесте. Сигурно је да су мандати које смо имали у претходном периоду указали на одређене могућности да влада буде ефикаснија, али мислим да су и садашња конфигурација, састав владе, и садашњи начин на који ради у складу с надлежностима које Војводина има потпуно одговарајући и није то суштински проблем. Проблем је у томе што Републичка влада није поштовала Покрајинску владу, није хтела да сарађује и што није поштовала Закон о финансирању Војводине, тако да је та војвођанска влада била хендикепирана спољним утицајима, а не својом унутрашњом организацијом.

5. Ми смо јасно квалификовали одлуку Уставног суда да има доста политикантског у себи. Сигурно је да је та одлука УШ-а обуставила развој Војводине који смо планирали на основу Статута који смо били донели. Морали смо да се прилагођавамо и с активностима и с надлежностима и с буyетом због те одлуке, која је значајно сузила надлежности које смо имали, тако да, када дође до промене Устава Србије, најмање што можемо очекивати је да се вратимо на оне одредбе Статута Војводине које су укинуте одлуком УСС-а, али очекујем да надлежности Војводине буду значајно веће него што су биле и по том статуту који је укинут.

6. У Покрајинској владили радили смо на томе, нарочито у ресору привреде којим сам руководио као покрајински секретар. Сву своју пажњу усмерили смо на мала и средња предузећа и предузетништво, и мислим да тако треба и даље радити. Треба омогућавати тим предузећима да лако долазе до опреме, да финансирају своју делатност. Војводина нема снаге да се окреће великим компанијама и предузећима, то треба да буде републичка надлежност, али сматрам да су мала и средња предузећа срце привредног система и њима смо у Војводини били окренути у овом мандату. Сматрам да то треба да се настави улагањем значајнијих свота. Војводина се може опоравити само кроз развој прерађивачке индустрије која произлази из пољопривреде, али не можемо очекивати да се то деси ако се води пољопривредна политика која не да пољопривредницима да откупљују земљу у државном власништву, која смањује субвенције, изједначава узурпаторе с поштеним сељацима…  

А. С.