у најужем су кругу за насленика Бан Ки-муна. Јеремић је задовољан пласманом у прву четворку. „Процес избора сада улази у најсложенију фазу, када пет сталних чланица Савета безбедности отпочиње интензивне међусобне преговоре у којима ће бити разматрана имена најуспешнијих кандидата”, саопштио је Јеремић.
Он је за сада трећи, са седам гласова који подржавају кандидатуру, пет негативних и три неодлучна. Ту позицију српски кандидат дели с Ирином Боковом из Бугарске. Бивши премијер Португала Антонио Гутереш води с 11 позитивних гласова, три негативна и једним неодлучним. На другу позицију избио је словачки шеф дипломатије Мирослав Лајчак с девет позитивних гласова, пет негативних и једним неодлучним. На петом месту је Сузана Малкора из Аргентине , шледи македонски политичар Срђан Керим, па политичарка с Новог Зеланда Хелен Кларк, бивши словеначки председник Данило Тирк, Наталија Герман из Молдавије и Кристина Фигуерес.
Бивши дипломата и предавач на Дипломатској академији Министарства иностраних послова Србије Зоран Миливојевић каже за „Дневник” да је Јеремић пласманом у прва четири кандидата за генсека УН показао да има одређени углед. Он је додао да Јеремићев ангажман у међународним односима био успешан, посебно када је председавао Генералној скупштини УН.
– Оставио је добар утисак у свету – објашњава Миливојевић. – Кина и Русија су, као сталне чланице СБ УН, за Јеремића, а остаје отворено питање става САД и Велике Британије, које су имале негативан став у претходним рундама. Првенствено не могу да му опросте што је, када је изабран за председавајућег ГС УН победио зато што је гласове добио од већине чланова УН и поразио литванског амбасадора – представника Запада. У неким земљама НАТО-а се на то и даље негативно гледа па ће Јеремићев успех пре свега зависити од става Америке.
Дипломата подсећа на то да је Јеремићева предност то што је из источне групе земаља, којима, по неписаном правилу, припада право да дају генералног секретара УН. У том смислу, противкандидати су му Словак Мирослав Лајчак, актуелни председавајући ЕУ, који има углед на Западу, али доста добро стоји и код Руса и Кинеза и Бугарка Ириина Бокова, директорка УНЕСКО-а.
– Постоји озбиљан лоби у међународној заједници – а и сам Бан Ки-мун је недавно то рекао – да би овог пута требало да жена буде изабрана на чело УН – рекао је Миливојевић.
Он је додао да је Португалац Гутереш, који у целом циклусу води, с угледом у међународним односима и да се никада ником није замерио.
– Но, код њега може стриктније доћи до изражаја руски принцип да доводе у питање избор кандидата из земље чланице НАТО-а јер је Гутереш апсолутно неприкосновени кандидат западног блока, са САД на челу – додаје Миливојевић.
В. Ђуричић
Улога НАТО-а
Програмски директор Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (ЦИРСД) Никола Јовановић за „Дневик” каже да је сама чињеница да српски кандидат долази из земље која није чланица НАТО-а може бити и олакшавајућа и отежавајућа околност.
– Све зависи од тога како буду текли разговори између пет сталних чланица СБ УН у септембру – објашњава Јовановић. – Априори не може да се каже да ли је чланство у некој међународној организацији плус или минус. Дакле, с неке стране је то предност, с друге хендикеп, а шта ће да превагне, видећемо у септембру.
