Сећање на „Олују“ и пет дана прогона Срба из Хрватске

Хрватској и Србији, али у Хрватској се ти датуми обележавају као Дан победе, Дан домовинске захвалности и Дан бранитеља, док ће у Србији то, другу годину заредом, бити Дан сећања на све погинуле и прогнане Србе.

Операција „Олуја” трајала је пет дана – од 4. до 9. августа 1995. – и била је добро испланирана акција протеривања целокупног српског становништва.

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић честитала је хрватским држављанима 21. годишњицу војно-полицијске акције „Олуја” поруком да је та акција „круна историјске борбе за слободу”.

– Домовински рат је основ наше државе, а „Олуја” круна наше историјске борбе за слободу – поручила је Колинда Грабар Китаровић, пренела је Хина.

Бранимир Главаш, који је осуђен за ратне злочине, један од оснивача ХДЗ-а и шеф ХДССБ-а, позвао је  хрватску власт да одлучније да реагује на, како је рекао, „безобразлук источних суседа”. Он је рекао да на челу Србије „нису нормални политичари демократских проевропских уверења и светоназора”, већ „окорели српски неофашисти и прочетнички националисти које Хрватска треба да процесуира због злодела која су чинили током Домовинског рата за време великосрпске агресије на подручју Републике Хрватске”.

До акције „Олуја” је дошло упркос томе што је та област била под заштитом УН, а представници бивше РСК у Женеви и Београду су одбили предлог међународне заједнице о мирном разрешењу, такозвани План З-4.

Одлука о нападу на простор севера Далмације, Лику, Кордун и Банију, односно на самопрокламовану Републику Српску Крајину, донета је на острву Бриони на предлог тадашњег команданта сектора Југ хрватских оружаних снага генерала Анте Готовине. На том састанку државног и војног врха председник Хрватске Фрањо Туђман је јасно дефинисао циљ операције, поручивши да треба нанети „такве ударце Србима да практично нестану с ових простора”.

Акција је почела 4. августа 1995. офанзивом хрватске војске, полиције и Хрватског вијећа обране.

По доступним подацима, у нападу хрватске војске и полиције на Србе у тадашњој самопрокламованој Републици Српској Крајини учествовало је 150.000 војника Хрватске војске и 25.000 војника Армије БиХ, што је укупно 175.000 војника, према 27.000 војника Војске РСК-а.

Хрватски војници су били модерно опремљени и наоружани, добро обучени од страних инструктора и добро утренирани за конкретну акцију, уз свеобухватну помоћ САД и НАТО.

Документационо-информативни центар „Веритас” саопштио је да су у евиденцији те организације имена 1.856 Срба погинулих и несталих током и после акцији, од чега је до сада расветљена судбина 1.019 особа. На евиденцији несталих води се још 837 особа, од чега 613 цивила, међу којима је 308 жена.

О томе колико је Срба избегло постоје такође различити подаци и они се крећу од 220.000 до чак 340.000. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво.

Колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима су преко подручја под контролом босанских Срба у западној и северној Босни кренуле ка Србији.

У првостепеној пресуди Хашког трибунала из априла 2011. било је оцењено да је „Олуја” била удружени злочиначки подухват, с тадашњим председником Туђманом на челу, и да је њен „циљ био присилно и трајно уклањање српског становништва и насељавање тог подручја Хрватима”.

Трибунал је другостепену пресуду донео 17. новембра 2012. и њоме ослободио кривице хрватске генерале Готовину и Младена Маркача. Они су ослобођени кривице за прогон српског становништва из Книнске крајине 1995, чиме је поништена првостепена пресуда којом је Готовина био осуђен на 24 године затвора, а Маркач на 18. Жалбено веће је ослободило оптужене по свим тачкама оптужбе, мада нису негирани злочини утврђени у првостепеној пресуди.

Е. Д.

Дачић: Врхунац  политичког лудила

Први потпредседник српске владе Ивица Дачић поручио је да изјаве ратног злочинца Бранимира Главаша представљају „врхунац политичког лудила у Хрватској”.

У изјави достављеној медијима, Дачић каже да човек (Главаш) који је осуђен за убиство српских цивила, човек који велича нацистичку усташку НДХ, Павелића и Степинца, човек који велича усташког терористу Баришића, оптужује Србију за неофашизам и назива безобразлуком то што се Србија противи рехабилитацији фашизма и усташтва.

„Поништавање пресуде Главашу је јасна порука да је могуће некажњено убијање и злостављање Срба. Србија се с тим никада неће помирити. Ратним злочинцима је у целом свету место у затвору, једино у Хрватској су они испред новинарских камера и микрофона“, навео је Дачић, који је и министар спољних послова Србије.

Вулин: Усташтво  их није прошло

Министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин каже да је фашизација део званичне политике Хрватске и да Србија очекује званични одговор ЕУ на писмо премијера Вучића.

Вулин је подсетио на то да је током „Олује” из Книна протерано око 250.000 Срба, а уништено око 25.000 њихових кућа. Усташтво је, како каже, постало доминантно мишљење у Хрватској, и додаје да су сви мислили да је усташтво маргинална политика, али да се сада испоставило да је фашизација део званичне политике Хрватске.

– Очекујемо одговор. Какав одговор добијемо, такав ће бити и наш одговор када је у питању ЕУ – рекао је Вулин, и додао да Србија терористима не диже споменике те да Србија тражи да јој се каже за шта је крива.