Трећи избори за четири године

Председник Србије Томислав Николић расписао је данас ванредне парламентарне изборе за 24. април, 11. од успостављања вишестраначког система у Србији 1990. године,

а петих ванредних од демократских промена 2000. године.

То ће бити трећи парламентарни избори за нешто мање од четири године.

Од пада режима Слободана Милошевића у Србији, парламентарни избори су организовани шест пута и то ванредни 2000, 2003, 2008. и 2014. године, док су редовни избори били 2007. и 2012. године.

Према Закону о избору народних посланика, од дана расписивања до дана одржавања избора не може протећи мање од 45, ни више од 60 дана.

Парламент који је распуштен обавља само текуће и неодложне послове, одређене законом.

У случају проглашења ратног или ванредног стања, поново се успоставља његова пуна надлежност, која траје до окончања ратног, односно ванредног стања.

Распуштањем Скупштине престаје мандат и Влади.

Према Закону о влади, влада којој је престао мандат може да обавља само текуће послове и не може предлагати парламенту законе и друге опште акте, нити доносити прописе, изузев ако је њихово доношење везано за законски рок или то налажу потребе државе, интереси одбране или природна, привредна или техничка несрећа.

Кабинет Александра Вучића изабран је 27. априла 2014. године.
(ФоНет)

Трка за посланике
Закон о избору народних посланика предвиђа да кандидате за посланике могу да предлажу регистроване политичке странке и страначке коалиције, као и групе грађана, а изборна листа је утврђена када је потписима подржи најмање 10.000 бирача.

Бирач може потписом подржати изборну листу само једног предлагача, а сваки потпис мора бити оверен у надлежном суду, при чему висину накнаде за оверу потписа утврђује Министарство правде посебним актом.

Политичке организације изборне листе достављају Републичкој изборној комисији најкасније 15 дана пре избора, а редослед на гласачком листићу зависиће од редоследа предавања листа.

Она листа која буде прва проглашена, биће и прва на гласачком листићу.

Уставом Србије је предвиђено да прва седница новог сазива парламента мора бити одржана најкасније 30 дана од проглашења коначних резултата избора.

Прву седницу сазива председник актуелног сазива, а на њој се потврђују мандати посланика.

Парламент се конституише потврђивањем мандата две трећине посланика, чиме формално престаје мандат старом сазиву парламента.

Мандати се, на основу Закона о избору народних посланика, додељују по редоследу са листе, а сваки трећи посланик мора бити жена.

Мандате у парламенту освајају само оне листе које су прешле изборни цензус који износи пет одсто.

За мањинске листе важи природни праг који се добија када се збир гласова странака који пређу цензус подели са 250, што је број посланика у Скупштини Србије.

Посланици полажу заклетву којом се обавезују да ће своју дужност обављати предано, поштено, савесно у складу са Уставом, да ће бранити људска и мањинска права и грађанске слободе.

Скупштина Србије нову Владу мора да изабере најкасније у року од три месеца, иначе се парламент распушта и расписују нови избори.

Ако се то догоди, нови избори морају бити одржани најкасније за 60 дана.
(ФоНет)
 

EUR/RSD 117.1050
Најновије вести