На актуелности им даје и чињеница да су се од маја 2012. године, од када је Томислав Николић постао председник Србије, формирале три владе. Истовремено, шеф државе ушао је у пету годину председниковања, што би се већ могло назвати пуним мандатом. Пошто су председнички избори на пролеће уставна извесност, сада је још остало само питање чија имена ће се наћи на гласачком листићу. Највише знатижеље врти се око тога кога ће кандидовати Српска напредна странка, као партија с највише присталица у бирачком телу. У игри су три опције – поновно кандидовање Томислава Николића, ново име за које се процењује да може бити победник – тренутно најспомињанији у медијима бивши министар правде Никола Селаковић – и трећа, за коју премијер, како тврди, за сада нијезаинтересован, да СНС кандидује Александра Вучића да би избегао било какву недоумицу и освојио победу још у првом изборном кругу.
Сам Вучић наглашава да ће за председничке изборе СНС кандидовати онога ко може добити народно поверење. Истакао је да је сигуран у то да је актуелни председник у претходних пет или шест година добро радио свој посао.
– Одлуку ћемо донети за шест месеци. Нећу тиме да се бавим, разни лењи људи само се тиме баве, њима је кампања цео живот – рекао је Вучић.
Како је додао, не може да замисли да он буде кандидат јер воли посао који ради и има одређене задатке.
– Председник републике се бави дугорочним стратешким стварима и мање дневним, мени је лакше кад сам свима крив за све – објаснио је Вучић.
Додао је да не би било фер ни према грађанима Србије да се кандидује јер их је молио да на парламентарним изборима гласају за листу „Александар Вучић – Србија побеђује”.
На питање да ли ће Никола Селаковић бити кандидат, Вучић је одговорио да је Селаковић талентован млади човек, као и многи други у СНС-у. Оценио је и да ће на председничким изборима много већи проблем бити како да кандидат СНС-а победи Војислава Шешеља него неке друге. На питање ко би победио кад би се председнички избори одржали сада, Вучић је одговорио да би била мртва трка између кандидата ког би он подржао и Шешеља у другом кругу.
Једна од медијских кандидаткиња за председницу Србије, функционерка СНС-а и потпредседница Владе Зорана Михајловић поновила је да не размишља о предстојећим председничким изборима, као и да нема никакве информације о томе, па ни ко ће бити кандидат владајуће странке. По њеним речима, та тема је у овом тренутку наметнута.
– Има времена до председничких избора, они су тек следеће године у априлу – навела је она.
Неко би се можда запитао због чега напредњаци толико размишљају о председничком кандидату, када је та функција, како многи тврде, протоколарна и подсећа на енглеску краљицу. Ма колико се чинило да су председникови уставни оквири узани, људи супротстављених опција на челу Владе и државе могли би заоштрити односе двеју институција. Србија је, рецимо, већ имала случај кохабитације када је Борис Тадић био председник а Војислав Коштуница на челу Владе па је, иако су заједно срушили с власти Слободана Милошевића, њихов однос прерастао у политички сукоб. Да би се избегла реприза кохабитације, СПС се након победе Николића на председничким изборима окренуо коалицији са СНС-ом и одбацио могућност партнерства с ДС-ом.
На први поглед, онима који не познају уставну повезаност функционисања институција, овлашћења која има председник републике нису нарочита и своде се на протоколарне ствари. Али не треба занемарити чињеницу да председник Србије представља земљу у иностранству, што са собом носи контакте на највишем државном нивоу. Он такође поставља и опозива амбасадоре Србије у иностранству, на предлог Владе, а прима и акредитивна и опозивна писма страних дипломата у Србији.
Председник нема законодавну или извршну власт. Међутим, све законе које донесе Скупштина он мора да прогласи. Председник има право да врати закон Скупштини на поновно разматрање, где последњу реч има Скупштина – ако се опет изгласа закон, председник више не може да га врати.
Уколико то Влада предложи, председник распушта Скупштину и расписује превремене изборе, а након њих предлаже мандатара за састав владе. На предлог Владе, председник је тај који проглашава и ванредно стање. Поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије. Додељује државна одликовања и одлучује о помиловању осуђеника. Од 15 судија Уставног суда, чији мандат је девет година, пет именује председник Републике.
Светлана Станковић
Чврста председникова фотеља
Кад се пажљиво ишчита све то што Устав прописује шефу државе, списак његових овлашћења није занемераљив за функционисање власти. Тим пре што председника државе бирају грађани непосредно и њега никакве страначке коалиције ни рачунице, након што је изабран, не могу склонити из фотеље на Андрићевом венцу. Стога и не чуди што се повремено у јавност износе идеје, у склопу промене Устава, да би и председника државе као и владу, могао бирати парламент. Јер, њему почиње мандат полагањем заклетве у Скупштини, која га, с друге стране, нити бира нити смењује.
Куриозитет бивших
Један од куриозитета те функције је и право на почасни назив „бивши председник републике”, који припада свим председницима Србије бираним од 9. децембра 1990. Такву почаст након истека мандата нема ниједан челник важне институције. Бивши председник републике има право на канцеларијски простор, на саветника, секретара и право на службени аутомобил с возачем онолико дуго колико је трајао његов мандат. Има право да га обезбеђују полиција и Војска Србије годину по престанку мандата, у складу с прописом Владе. Следује му дипломатски пасош, као и право на приступ архивама из времена док је вршио функцију.
