Вулин: Ојачати и границе и законе

Мигрантска криза, по свему судећи, улази у нову фазу након шту су земље Европске уније пооштриле критеријуме за издавање азила, а период задржавања миграната

у транзитним земљама се продужио. Брисел је одлучио да Бугарској одобри 108 милиона евра хитне помоћи како би заштитила границе против растућег прилива илегалних миграната у ту земљу, а неколико дана раније, председник Владе Србије Александар Вучић састао се у Бугарској са својим бугарским и мађарским колегама Бојком Борисовим и Виктором Орбаном, а једна од тема сусрета била је управо мигрантска криза.

Бугарска је због заштите својих граница затражила 160 милиона евра, а председник комисије ЕУ Жан Клод Јункер рекао је да би финансијска подршка ЕУ могла да порасте до тражене суме. А што се Србије тиче, министар за рад, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је јуче приликом посете прихватном центру за мигранте у Шиду да је потребно ојачати границе и доћи до одговарајућих законских решења којима би се могло одговорити на мигрантску кризу.

Вулин је рекао новинарима да су током боравка у Паризу он и потпредседник владе Небојша Стефановић разговарали са премијером Александром Вучићем и да су изложили конкретне идеје, али и забринутост због повећаног броја миграната на нашем простору.

– Министарство унутрашњих послова и војска раде сјајан посао. Зауставили су више од 7.500 људи који су илегално покушали да пређу у ову земљу, али им је свакако потребно помоћи – истакао је Вулин – Министар Стефановић и ја смо изложили премијеру наш став да је потребно ојачати наше границе али исто тако и доћи до одговарајућих законских решења којима би се могло одговорити на мигрантску кризу.

Он је навео да се време променило, наши закони су доношени у време када је у нашу земљу улазило пет или 10 људи дневно, а сада улази далеко већи број.

– Дакле, потребно је ојачати границе, али је потребно и одговарајућим законским решењима решити азилну процедуру, убрзати неке процесе, омогућити да врло јасно одредимо ко има, а ко нема право на азил, ко и колико може да се задржи на нашој територији – казао је Вулин, напомињући да су то све делови једног ширег плана и ширег прегледа ситуације како изаћи на крај са мигрантском кризом. – Председник владе не дели све наше ставове, али са великом озбиљношћу посматра ситуацију и читаву мигрантску кризу, и ја сам сигуран да ћемо у најскоријем времену имати одговарајући заједнички план.

Он је истакао да и Србија мора да заузме идентичну позицију као и неке друге земље:

– Ако економским мигрантима није дозвољено да одлазе на простор Европске уније ни ми нећемо бити у прилици да их примимо овде – поручио је Вулин.

Он је истакао да се министром Небојшом Стефановићем сложио да МУП, али и Комесеријат за избеглице уложе додатне напоре како би се ситуација држала под контролом и како би се смањио број људи који се налази ван прихватних центара.

– Наш приоритет је да сви мигранти, који се налазе на простору Србије, док се не заврше одговарајуће законске процедуре, морају и треба да буду смештени у одговарајуће прихватне центре – рекао је Вулин.

Он је истракао и да у центру у Шиду постоје одговарајући капацитети и да се ту задовољавају све потребе миграната.

По његовим речима, „нема никаквог смисла ни потребе да они у већем броју излазе на улицу или проводе време неорганизовано тамо где нема никаквих услова ни за њих ни за њихове породице”.

– Ово је боље и за мигранте, али и за становнике Србије – рекао је министар за рад, борачка и социјална питања.

Професор Факултета безбедности Зоран Драгишић изјавио је за „Дневник“ да ће Србија у случају мигранстке кризе и заштите границе „применити читав низ флексибилних мера у складу ситуацијом“.

– Каква ће бити ситуација, такве ће мере бити примењиване. Тешко је рећи која су то идеална решења. Њих нема. Морамо да реагујемо на ситуацију каква она била, решавати проблеме како се појављују. Србија је стекла много искуства из претходних година, односно из претходних таласа миграната, наше службе су се увежбале, али сигурно је да се два пута исте ситуације не понављају, тако да ћемо морати да реагујемо на нове врсте избеглица које ће нам долазити. С друге стране, морамо прилагодити своју политику ономе што ће радити наши суседи, друге земље. Тако да у овом тренутку нико не може да каже шта ће то Србија конкретно урадити – истиче Драгишин.

Он је додао да је Влада Србије показала да уме да се снађе у
таквој ситуацији, и да су државни органи показали висок професионализам и способност сналажења у новим и непознатим ситуацијама. Драгишић је такође изразио и наду да ипак неће бити новог великог избегличког таласа, али да је уверен у то да ће се, ако се и догоди таква ситуација, „наша влада снаћи“.

– Ја мислим да је нагоре решење блокирање границе, јер то може довести до сукоба и тензија. Међутим, ако то решење буде нама наметнуто, дакле, ако не будемо могли на други начин да се штитимо, мораће и том решењу да се прибегне. Али, ја се искрено надам да до тога неће доћи – нагласио је Драгишић.

Он наводи да од државних мера зависи и структура избеглица.
– Ми смо прошле године имали породице са децом које су бежале од ратних сукоба. Сада нам се могу појавити мушкарци који уопште не долазе са ратних подручја. Онда се поставља питање: ко су ти људи и зашто иду ка Европи? Има много фактора од којих зависи како ћемо решење поставити. А треба имати у виду да се и модел организације и мере које ће бити предузимане мењати из дана у дан, у зависности од тога каква буде ситуација – закључио је Зоран Драгишић.

Александар Савановић

Војска и полиција спремне за већи притисак миграната

Министар одбране Зоран Ђорђевић обишао је прексиноћ припаднике Заједничких снага војске и полиције у Сектору А, који обезбеђују део границе Републике Србије према Републици Македонији. О ангажовању снага и тренутној ситуацији у зони одговорности министра одбране је информисао пуковник Владета Балтић који је рекао да су својим активностима, снаге Војске Србије и Министарства унутрашњих послова успеле да открију више од 7.500 илегалних миграната и ухвате готово 50 кријумчара, саопштило је Министарство одбране. У наставку посете Сектору А, министар одбране обишао је положаје војске и полиције у Цакановцу код Прешева и распоређене снаге у Миратовачком пољу, где се уверио да припадници војске и полиције ефикасно извршавају задатке осматрања и откривања покушаја илегалних прелазака државне границе. „Импресивно је видети да су војници и полицајци и овде ка Македонији, а и према Бугарској, својим активностима практично затворили границу и онемогућили пролазак илегалним мигрантима”, рекао је Ðорђевић и додао да су војска и полиција спремни за евентуални већи притисак миграната из Бугарске и Македоније и да резултати које ова два система постижу приморавају илегалне мигранте да проналазе нове руте до својих крајњих одредишта.

Бечки скуп о балканској рути

Аустријски канцелар Кристијан Керн и министар спољних послова Себастијан Курц током боравка у Њујорку, у оквиру Генералне скупштине УН, посветиће се посебно питању избегличке кризе, најављено је у Бечу. У понедељак увече биће одржан скуп шефова дипломатија Албаније, Македоније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Србије и Косова под темом „Балкански самит“ у представништву Аустрије при УН који је иницирао Курц. То је, како је објашњено, наставак „балканске конференције“ одржане у фебруару у Бечу. Тај скуп је уједно и допринос Аустрије Генералној скупштини УН која се одржава под називом „Самит за избеглице и мигранте“, у чијој дебати ће у уторак учествовати канцелар Керн. Иначе на позив аустријског канцелара Керна у идућу суботу, 24. септембра, у Бечу се одржава Самит о „балканској рути“. На тај скуп су позвани премијери западног Балкана, међу којима и премијер Александар Вучић, а очекује се и долазак немачке канцеларке Ангеле Меркел, као и њеног грчког колеге Алексиса Ципраса, те премијера Бугарске и Румуније и председника Европске комисије Жан Клода Јункера.
 

EUR/RSD 117.1050
Најновије вести