а свој допринос овери 27. титуле четири меч пре краја сезоне дала је и Војводина која је матирала Чукарички. Време је за славље на популарној Маракани.
У свим анализама успешне,али врло турболентне такмчарске године, централна фигура за препород црвено-белих је свакако тренер Модраг Божовић, популарни Гроф. Знањем и харизмом носио је екипу решавајући у ходу силне проблем. Старт је био болан, елиминација из Европе од мало познатог Каирата. Указивао је Гроф на слабости тима који је из дана у дан вешто попуњаван појачањима. Уосталом, након шамара од Казахстанаца почетна формација се распала, а задражани су у саставу само Катаи и Павићевић. Аквизиције су биле праве, почев од странаца Ибањеза и Вијеире, касније Донлада и Ле Талека, преко домаћих снага Плавшића, Срнића…
Шоканатан реми против Нишлија натерао је управу под притском навијача да поднесе колективну оставку, а касније вешто одложи најављене изборе на конту позитивних резултата у континуитету.Чета препуштена сама себи, под диригентском палицом Божовића, почела је да хвата прави ритам, да игра све боље и побеђује. Ветар у леђа, силно самопоуздање тиму улио је тријумф у вечитом дербију, уз два ефектна гола пробуђеног Вијеире. Успешна серија је кренула, 24 победе у низу за обарање клупског рекорда и улазака у историју. Титула је била у yепу, а зимска пауза искоришћена је за финансијску консолидацију клуба. Експлодирао је Грујић, његов трансфер у Ливерпул искоришћен је да се дугови професионалном погону измире и отвори пут ка добијању европске лиценце.
Једина мрља током јесени, слаб дан шамиона, био је дуел против Борца и елиминација из Купа уз катстрофалан пораз.У пролећном делу сезоне посао је отаљаван, јер једноставно огромна бодовна залиха спустила је тензију и форму. Мучио се лидер, али пут до циља, нове титуле није имао озбиљнијих препрека.
Утисак је да други део сезоне ,ипак, није искоришћен адекватно у склопу припрема за покушај да се на европској позорницу у новом циклусу оде барем корак даље. Нису промовисане неке нове снаге, јер је штопер Едсон промашена аквизиција. Грујић је дуго био повређен, Бабунски је само наговестио потенцијал, а класу једино потрвдио Ле Талек. Свима у клубу је јасно да без неколико врхунских појачања тим нема снагу за озбиљније евро изазове. То опет повалчи отварање новог питања око статуса тренера Божовића који не жели да продужи уговор ако се не оснажи екипа. Свестан је да би се огромна подршка коју ужива истопила преко ноћи, након првог кикса на међународној сцени.
Новца опет нема, а генерални директор у остваци Звездан Терзић нуди хазардерски план. Подизање новог вишемилионског кредита за ангажовање потребних појачања која треба да подигну квалитет игре у покушају да се нападне пласман у Лигу шампиона или Европе.
Честитке црвено-белима за фуриозни пролазак кроз циљ, а шампионско славље ће вероватно бити уприличено у последњем колу против Нишлија јер се очекује да Дисциплинска комисија на инсистирање ФШ смањи казну и отвори капије стадиона “Рајко Митић” за навијаче који су све време били 12. играч црвено- белих. А, након славља много је посла у табору шампиона како би се титула валоризовала у Европи, што је једино доноси профит и ублажавање дубоке дужничке кризе.
З. Рангелов
Појачања
Незванично,подужа је листа евтуалних жеља црвено- белих у летњем преланом року: Бошко Јанковић (Верона), Марко Баша (Лил), Душко Тошић (Бешикташ), Павле Нинков (Тулуз), Марко Марин (Трабзонспор/Челзи), Мигел Витор (ПАОК), Велитон Соареш (Мерсин), Валерик Гаман (Астра), Андрија Павловић, Филип Стојковић (Чукарички)...
