Милићевић: Вујошевић води Партизан ка титули

БЕЛЕК: У више наврата писали смо о томе да се у Белеку припрема велики број тимова и како се понекад чини да се у хотелу „ИЦ Сантаи“ одржава конгрес фудбалских менаyера. Изненадио нас је,

међутим, сусретом с некадашњим кошаркашем Црвене звезде, Цибоне, Војводине и већег броја иностраних клубова, бившим репрезентавицем Југославије Мирком Мићком Милићевићем (50). Иако није чудно срести овог горостаса у Турској, јер играо је у овој земљи седам-осам година, ипак нисмо га очекивали у својеврсном фудбалском рају.

- Иако се и сам бавим менаyерством, овде нисам дошао послом. Дошао сам у посету и на позив мог друга Душана Ђурића, власника словачког прволигаша Виона из Златних Моравица и и либијског клуба Ал Ахлина. Пре неких пола године све смо се договорили да постанем директор тима из Либије, али је рат у тој земљи пролонгирао такву идеју за неко срећније време. Вион је тренутно у Белеку на припремама и прихватио сам његов позив – појаснио је свој боравак у Белеку некада један од најбољих центара некадашње Југославије.

* Некада сте носили дрес новосадског кошаркашког клуба, а овде сте стицајем околности срели много фудбалских људи из Србије.

- Играо сам за Војводину, а и рођен сам у Новом Саду. Иначе сам из Гајдобре, где ми и сада живе родитељи и сестра, па увек волим када сретнем људе са тог подручја. И не само њих. Ево, имао сам по доласку у Белек сусрет и с генералним секретаром ФК Црвена звезда Звезданом Терзићем који је такође пореклом из мог села, затим и с потпредседником ФК Партизан Љубишом Тумбаковићем и бројним људима из фудбалког миљеа у Србији. Не посећујем нашу земљу често, осим када дођем да се видим с породицом и зато ми прија када чујем и причам српки језик.

* Знамо да сте живели у Анкари, после тога и у Атини, где сте сада?

- Сада сам отворио менаyерску агенцију у немачком градићу Рухфелдену, надомак Минхена. Посредујем у преласцима углавном кошаркаша и могу да се похвалим како сам већ одвео Словенца Луку Дончића у Реал из Мадрида, а реализовао сам и преласке младих играча Бојана Пешића из Панчева у Сарагосу, као и талентованог Бранка Мацуре у Лаборал Кућу. Овај последњи је нови Тони Кукоч, шпански клуб је то препознао, а реч је о колективу у којем су стасавали многи познати, пре свега аргентински кошаркаши. Највише волим и занима ме рад с младима и томе сам се посветио.

* Чујемо да и сами имате наследника на кошаркашком терену?

- Син из првог брака игра за омладинску селекцију Турске, а члан је клуба с највећим буyетом у овој земљи - Дарушафаке. Зове се Јесукан Окар, а његово име у преводу значи Узаврела крв и дала му га је мајка. Висок је 207 цм, али не игра као ја на позицији центра, већ је тројка или четворка, па не могу много тога да га научим. Ако сте помислили да сам му менаyер, преварили сте се, јер свом детету никада не бих могао да будем агент. То није објективно и тај посао препустио сам неким другим људима. Иначе, имам и ћерку од осам и по година из брака с једном бугарском одбојкашком репрезентативком и она је такође висока за свој узраст, па је већ почела да игра одбојку.

* Пратите ли збивања у српској клупској кошарци?

- Пратим превасходно Звезду и Партизан. Иако се многима тако не чини, мислим да ће Душко Вујошевић сложити коцкице када за то дође време и да ће Партизан поново бити првак Србије. За Звезду је карактеристично да губи најважније утакмице и, видели сте и пре неки дан, није искористила прилику да победи Жалгирис када јој се већ указала прилика да нешто више уради у Евролиги. Занимају ме завршница домаћег првенства и Купа у Нишу, а чврсто верујем у то да ће најбољи поново бити црно-бели. Иако сам праву каријеру почео у Црвеној звезди, видим да она јако зависи од игре Бобана Марјановића, доминантног центра у Европи, али да га јако лоше користе у игри. Партизан је имао малере с повредама, али се вратио и није сконцентрисан на игру само једног играча, већ негује јаку тимску кошарку.

* Да ли вас је изненадила сребрна медаља Србије на Мундобаскету прошле године?

- Нама би најбоље било да одемо у цркву и помолимо се за добро здравље Милоша Теодосића. Знам га из времена када је тек био дошао у Атину, у редове Олимпијакоса. Тада је запао у апатију и играо далеко испод свог нивоа. Срећом, успео је да се врати и сада игра, то тврдим, свемирску кошарку. Колико он добро игра, толико је јака и наша репрезентација, а Тео је прави вођа на терену, али и ван њега. Свака част Саши Ђорђевићу,то најискреније мислим.

* Како оцењујете центре српске репрезентације Радуљицу, Катића и Штимца?

- Убеђен сам да немамо добре центре и искрено се надам да ће Ђорђевић позвати у државни тим Бобана Марјановића. Жао ми је што овај момак није ни 50 посто искоришћен у Звезди од оног што може да пружи, јер је, поновићу, са својом висином доминантан у рекетима. Ако он заигра уз Теодосића који види све шта се дешава на терену и који је феноменалан асистент, биће то јако добро на предстојећем Европском првенству. Играчи који тренутно играју на позицији центара, тешко да могу да одиграју један на један као што то чини Марјановић.

* Веома позитивно се изјашњавате о Партизану, а играли сте у дресу Звезде?

- Имао сам прилику да обучем и дрес Партизана, пре боравка у Цибони. Тада је директор клуба био Миленко Савовић, али су ми Загрепчани понудили много боље финансијске услове и отишао сам тамо. И данас се често чујем с људима из Цибоне, с пријатељима из Загреба и лепо се осећам када одем у овај град где сам увек био поштован и цењен. Било ми је лепо све до сукоба с Вељом Мршићем, после којег сам, из принципа, напустио клуб и отишао у редове Војводине. Стигао сам и до дреса репрезентације, био на припремама за Олимпијаду у Барселони 1992. године, али, због санкција, тамо нисмо играли.

* До када сте активно играли, јер знамо да сте имали веома дугу каријеру?

- Престао сам да играм с 40 година и, као прави спортски пензионер, посветио се игрању тениса. Тако је било неке две године, када ме је позвао пријатељ из Бујук колеyа, тадашњег прволигаша, који ме је замолио да заиграм за овај клуб који је кубурио с центрима и на старту првенства имао скор 0:7. Прихватио сам позив и, играјући без пара, омогућио екипи да победи Ефес, Галатасарај и Бешикташ и крене с мртве тачке. Играо сам у неких 11 утакмица и опростио се када смо обезбедили опстанак.

* Занимљиво је да имате и турски пасош?

- Да, аплицирао сам за њега и добио га како бих лакше играо у Турској и како не бих био странац. У њему ми је име Мухамед Донар, што не значи да сам променио веру. И даље сам остао православац, Србин из Гајдобре и то ћу увек бити. Ма где год да будем живео, знам који су и одакле су моји корени – истакао је  Мирко Милићевић.

Текст и фото: Александар Предојевић

(Од нашег специјалног извештача)

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести