Не одричем се врхунске каријере
Двадесетдвогодишњи Петар Илић фудбалску каријеру почео је у буковачком Фрушкогорском партизану, годину дана игра у бањалучком Борцу на позицији офанзивног везног. Носи фудбалски ген оца Миће,
познатог борац без мане и страха на зеленим теренима. Слично игра и Петар. Као клинац из Буковца је отишао у РМР, па у ФК Олимпик, а онда се обрео у Војводини и прошао све омладинске селекције. Одатле је био послат на каљење у Цемент, а био је репрезентативац Србије у узрасту до 18 година. Потом га је пут водио у ЧСК, Доњи Срем, Пролетер и сада у Борац.
Илић је био и најбољи стрелац “Дневниковог” турнира у малом фудбалу у конкуренцији сениора.
- Лутао сам на фудбалској мапи и мислим да је то добро за младе играче.Неко у фудбалу сазрева раније, неко касније, а ја сам сазрео касније, али још увек горим од жеље да се остварим као врхунски спортиста и фудбалер – каже Илић и додаје: - Максимално се посвећујем тренинзима, сваку замисао тренера одрађујем на најбољи наљчин и без поговора. Једноставно, желим да увек будем спреман да бих се доказао у врхунском спорту.
Чега се одричеш?
- Смањио сам изласке на минимум. Ноћни изласци су коштали каријере многе талентоване фудбалере. Наравно, сви ми желимо да изађемо, али се то мора свести на минимум.
Да ли спортске амбиције можеш да оствариш у Борцу?
- То је озбиљан клуб у којем млади играчи могу да напредују и може да им буде одскочна даска за нешто много више.
Да ли размишљаш о томе шта после Борца?
- Све зависи од мојих игара. Ако будем добро играо, могу да се надам и одличном трансферу. То је и мој и интерес Борца. Надам се да ћу заиграти у неком иностраном клубу.
Има ли контаката?
- Било је, али све је то још далеко од остварења. Верујем да ће их бити још. Али све зависи од мене и мојих игара.
Колико пратиш српски фудбал?
- Пратим Суперлигу и репрезентацију Србије. Највише пратим мој клуб Војводину. Осећам огромну љубав према црвено - белима, Србији, нашим клубовима. Међутим, за сада ми није императив повратак, јер Премијер лига није много слабија од елитне српске. Бања Луку сам изузетно заволео, јер из овог краја вучем и корене. Град је много сличан Новом Саду, људи су добри и љубазни, што је веома битно за мене - нагласио је Петар Илић.
М. Павловић