У досадашњој историји олимпијских игара само су две представнице нашег трофејног спорта имале част да носе државну заставу, Јасна Шекарић у Пекингу и сада Ивана Анђушић Максимовић у Бразилу.
- Ово је велика част и највећи моменат у мојој каријери после освајања олимпијске медаље. Овако нешто многи врхунски спортисти никада не доживе, а ја сам са 26 година доживела и јако сам поносна и на себе и на свој тим, јер без напорног рада то неби било могуће. Пресрећна сам и једва чекам тај дан отварања Олимпијских игара у Рију – казала је Ивана Анђушић Максимовић у разговору за неш лист приликом свечаног испраћај наших стрелаца на Игре.
Мала отежавајућа околност је та да ти и Андреа Арсовић већ сутрадан ујутру по отварању Игара прве излазите на борилишта од наших спортиста. Колико то може да утиче на тебе?
- Не верујем да ће отварање трајати до касно, мислим да ће као и у Лондону све бити готово до 11 сати , тако да ћу имати времена да се одморим. Можда није идеална ситуација, али једноставно то је изузетак када мораш да се прилагодиш и таква част се не одбија. Зато ћу све учинити да се на најбољи начин припремим и да будем колико-толико одморна, а један дан неће ништа одмоћи од онога што сам се спремала у протекле четири године – сматра Ивана.
У Лондону смо очекивали медаљу од стрелаца, ти си је освојила као дебитант. Твој отац Горан Максимовић освојио је златну олимпијску медаљу, свакако желиш да га достигнеш?
- Не волим да причам о очекивањима, ни о медаљама и именима. Тако је било пред Лондон и то нам није донело превише среће. Овога пута има нас много и сигурна сам да је свако од нас спреман да 300 посто себе да. Мени свакако јесте жеља да достигнем оца и да у својој колекцији имам златну медаљу. Потрудићу се да то буде у Рију, не бих волела да чекам неке друге Игре. Међутим, ако и не буде тако - чекаћу, то није проблем. Али, да поновим, волела бих да то буде сада и да остварим сан.
Да ли си задољвољна припремама и својом формом?
- Било је много успона и падова, поготово због нових правила на која сам се тешко навикла. После Лондона сам имала мањи пад мотивације и осећала сам се као издуван балон. Много људи се после тога прикључило мом тиму, напорно смо радили, сви улажу и последњи атом снаге и сада могу да кажем да сам задовољна формом. Достигла сам неке своје врхунске резултате на такмичењима која су нам била циљна, тако да у Ријо идем потпуно спремна.
Да ли ти је помогло такмичење на Гран прију Новог Сада, где је дошло много врхунских стрелаца из целог света?
- Нови Сад се сваке године труди да буде што бољи организатор овог турнира, а овога пута је Стрељачка дружина Нови Сад 1790 надмашила себе. Били су одлични услови и много великих имена, тако да је било јако добро такмичење, коа последње пред Рио. Имала сам јако добар резултат у троставу, што је и био циљ и мислим да је дошао у право време.
Недавно си прославила и прву годишњицу брака са супругом Данилом Анђушићем нашим познатим кошаркашем. Он ће те пратити у Рио, колико ће ти значити та подршка?
- Нажалост, Данило овога пута није члан наше кошаркашке репрезентације, која ће играти у Рију, али верујем да ће следећи пут бити. Зато смо одлучили да ми он у Рију буде највећа подршка, што и јесте свих ових година. Било је мало тешко све то организовати, али смо на крају успели и верујем да ће његово присуство бити пресудно и када његова подршка није изостала увек су биле златне медаље – истакла је Ивана Анђушић Максимовић.
Гордана Маленовић
Време је за мајчинство
Остварила си се на многим пољима, да ли планираш у скорије време да се оствариш и у улози мајке?
- Мени је то велика жеља већ годинама уназад, сада сам пронашла и мушкарца с којим желим да остварим велику породици и мислим да ће после Рија бити идеално време за то – рекла је Ивана.
