Освајају медаље и нижу десетке

као што то са имају играчице Новог Сада. На појединачном државном првенству у Нишу изабранице Ђорђа Бошњаковића покупиле су све сама златна одличја (синглу, дублу и миксу), где су у финалима играле међусобно, што никада раније ником није пошло за руком. Уколико у мају, по други пут, освоје титулу екипног државног првака, могло би се рећи да ће то бити сезона из снова.

- Мало је клубова у Србији, из породице олимпијских спортова, који могу да се похвале да су тако убедљиве у земљи и у региону, а при томе нижу десетке на студијама, као наше стонотенисерке. Годинама уназад један смо од најуспешнијих женски спортских колектива у земљи, а намеравамо да то једног дана будемо и у Европи. За то имам подлогу - последње три године финалисти смо плеј-офа Суперлиге, а пре две године прекинуле смо вишедеценијску владавину Сенћанки. Од самосталности наше државе остварили смо највећи успех на међународној клупској сцени пласманом међу 12 најбољих у Купу Европе. Врхунска остварења у екипној, заокружили смо невероватним низом медаља и у појединачној конкуренцији, где смо 2015. годину завршили на прва четири места ранг листе. Освојили смо готово све медаље на бодовним турнирима, а куриозитет је тај да смо на последња три турнира од 16 медаља освојили 14. Другим речима, успеле су, скоро сваки пут, да се све четири домогну полуфинала, те смо гледали њихов међусобни двобој за одличја - поносно је истакао Бошњаковић.

И поред тога што је пре неколико година стигао позив мађарске федерације, Ана Жофија Фењвеши, Викторија Тружински и Анета Максути су одлучиле да бране боје Србије, за коју су касније освојиле бронзу на Европском првенству у Чешкој, док је дубл Максути – Тружински освојио сребро на омладинском СП и биле су једини европски пар на победничком постољу.

- Иако сам рођена у Сегедину, Србија је моја земља пошто сам одрасла у њој. СТК Нови Сад је имао велики утицај на моју одлуку, јер ми је највише помогао да напредујем и да се истовремено школујем. Можда има више пара у Мађарској, али има пара и у Србији када вредно радите и када желите да будете шампионка - рекла је Фењвеши, а њена клупска другарица Тружински је додала: - Рођена сам у Бајши, са 16 година сам дошла у Нови Сад. Овде ми је лепо. Надам се да ћу једног дана освојили златну медаљу за Србију на европском или светском сениосрком првенству.

Занимљиво је то што су Фењвеши, Тружински и Максути рођене 1995, док је Савићева годину дана млађа. Оне су и узорни студенти, Савић има просек 10 на медицини, а Фењвеши 9,70. За њима не заостају много ни Анета Максути на Филозофском факултету, као ни Викториа Тружински на Менаyменту безбедности.

- Образовање ми је и важније од стоног тениса. Редовно полажем испите како бих остала на буyету и надам се да ћу у року завршити медицину. Некада тренирам и у десет сати увече, као и сваку суботу и недељу - истакла је Фењвеши, а Тружински се захвалила факултету што има разумевање за њена такмичења: - Успевам некако да ускладим обавезе. Јако ми је важно да завршним факултет, јер не може се живети само од стоног тениса – јасна је Викторија.

Ј. Галић

Олимпијада (не)достижна

Новац је болна тачка већине спортских колектива, па и СТК Новог Сада.

- Наш спорт није толико скуп. Да је само мало више новца могле бисмо да учествујемо на свим Про тур турнирима и онда бисмо могле да стекнемо норму за Олимпијске игре. Овако, ми бирамо турнире који су нам близу (Загреб, Будимпешта), али они носе мало бодова. Зато је тешко изборити пласман на ОИ. Надам се да ће се то у будућности променити - сматра Тружински.

Титула као реалност

У мају Новосађанке очекује екипно државно првенство.

- Циљ нам је да освојимо и ту титулу и готово сам сигурна да ћемо успети. То нам је пошло за руком 2014, али не и прошле године када смо неочекивано изгубили у финалу. Највећи конкуренти биће нам Обилић из Новог Кнежевца и Уздин. Биће тешко, али надам се титули - рекла је Ана Жофија Фењвеши.