а после 11 кола у полуфинале су се пласирали: Никола Петровић и Светлана Стојадинов са по 7,5 поена, Александар Опачић и Жарко Симовић са по 7, као и Драгомир Радин, Мирослав Пантић, Милорад Обрадовић, Ивана Литричин, Предраг Вујиновић и Александар Мајсторовић са по 6,5 поена. Другог дана одигран је полуфинални турнир са 24 учесника, а после нових 11 кола у финале су се пласирали: Срђан Рогач и Дарко Парежанин са по 7,5 поена, Владан Десница, Синиша Шарић и Миодраг Јевтић са по 7, Милош Торбица и Александар Топалов са по 6,5, као и Синиша Ремецки, Иван Титов, Александар Мајсторовић, Александар Опачић, Жарко Симовић и Филип Костић са по 6 поена.
Наредна три дана одигран је атрактивни финални турнир са 16 играча. По традицији, турнир је игран по Бергеровом систему четворокружно, па је сваки играч одиграо по 60 партија. На жалост, већина новосадских велемајстора су у време одигравања турнира били заузети, па је наступио само један. После напорног и узбудљивог такмичења, пласман је био прилично реалан и фаворити су према очекивању заузели места у врху табеле.
Захваљујући изванредном финишу, заслужено је победио главни фаворит велемајстор Синиша Дражић. Једини није изгубио ниједан мини меч на турниру. Ово му је трећа титула „цугер“ првака града. Друго место заузео је интернационални мајстор Дејан Лескур, који је потврдио реноме одличног брзопотезног играча. Трећи је интернационални мајстор Синиша Шарић, који је дуго водио, но слабији финиш га је коштао бољег пласмана. ФИДЕ мајстор Срђан Рогач се у последњи час пробио на четврто место и тиме закључио директне финалисте следећег Брзопотезног првенства града. Пласман осталих финалиста је следећи: 5. Миодраг Јевтић, 6. Анђелко Драгојловић, 7. Александар Топалов, 8. Синиша Ремецки, 9–10. Иван Титов и Владан Десница, 11. Дарко Парежанин, 12. Милош Торбица, 13. Александар Мајсторовић, 14. Александар Опачић, 15. Филип Костић и 16. Жарко Симовић.
Турнир је игран у просторијама Новосадског шаховског клуба и био је добро организован. Сви учесници финалног турнира добили су награде. Као што је речено, ово традиционално такмичење је одиграно по 53. пут, а игра се од 1959. године. Највише пута титулу првака освајао је Мирољуб Лазић, чак 12 пута, Милан Илијћ је био 7 пута победник, Љубомир Јовић 5 пута, Петар Поповић 4 пута, Томислав Ракић, Миодраг Јевтић, Александар Ковачевић и Синиша Дражић по 3 пута, Мирко Рујевић, Рамо Мујагић, Иван Буљовчић и Душан Поповић по 2 пута, и Антон Деже, Радислав Савковић, Милорад Кнежевић, Красимир Тадић и Анђелко Драгојловић по једанпут.
А. Гагић
