За 15 година колико се бави стрељаштвом освојила је више од 200 медаља. Надамо се да ће се богата ниска наставити и на Олимпијским играма у Рију, мада Андреа не воли да прича о очекивањима.
- Више сам него задовољна досадашњим делом сезоне, јер је мој тим, на челу са тренером Драганом Доневићем, направио план да је све било подређено напредовању резултата. Да се поправи основни део и финални део, као и разне ствари које су ми сметале и кочиле ме на такмичењима. Све смо то радили због Олимпијских игара, да би за неколико месеци циљно дошло до скока резултата – рекла је Андреа Арсовић на испраћају наше стрељачке репрезентације на Игре.
У Рију је одржан Светски куп, упознала си са стрелиштем, колико је то олакшавајућа околност за наступ на олимпијском турниру?
- На Светском купу видела сам и осетила стрелиште, верујем да ће ми то помоћи.
На Светском купу у Минхену погидила си злато ваздушном пушком, а у Бакуу си замало сотала без финала.
- У Минхену сам узела злато и то са јако високим резултатом, што ме чини веома срећном. И Сватски куп у Бакуу је када се све анализира прошао феноменално до финала, од којег ме је делило само 0,3 круга. У тим тренуцима не знате да ли сте бесни што нисте у финалу или сте срећни што сте урадили све што сте планирали. Цео тај процес, који је трајао пола године, био је тежак и напоран. Више нисмо гледали на такмичењима неке одређене резултате колико смо циљано радили да напредујемо за одређене периоде у години.
Од наших спортиста, ти и Ивана Анђушић Максимовић прве излазите на борилиште дан после отварања Олимпијских игара иваздушном пушком, која ти је приоритет у Рију.
- Од мене је некако све и кренуло, прва сам узела квоту за Олимпијске игре и прва наступам у Рију. Некако ми је драго због тога, јер на много такмичења је моја дисциплина била прва на програму па сам успевала да забележим добре резултате. Уопште не размишљам о томе да ће да буде тешко и напорно, доста сам тога већ искусила. Драго ми је да сам била у Лондону, од тада сам порадила на много грешака и срећна сам што поново имам прилику да учествујем на Олимпијским играма, да представљам своју државу и да носим боје моје заставе. То је оно најважније, не размишљам о калкулацијама, а прогнозама се не бавим никада. Бавим се стрељаштвом и радим на томе да остварим што боље резултате и да из такмичења у такмичење напредујем.
Како си задовољна припремама?
- Презадовољна сам, али остаје жал што ми немамо спортски центар у Београду. Најтеже ми падају честа путовања, јер увек на припреме морам да идем у неки други град. Ове године је то зимус био Крагујевац, па смо се затим преселили у Нови Сад. Имали смо још много припрема и такмичења у Србији и у иностранству.
Колико честа путовања одузимају енергије ?
- Много нас истроше и додатно ометају, јер мислим да би све било много боље када бисмо се припремали код куће, у миру.Паковања и препакивања ми је преко главе, боравак код куће од дан, два ми тешко пада и напорно је ускладити све то. С друге стране, имамо и осталих обавеза везаних за стрељаштво на којима радимо. Морам и да радим са својим спортским психологом сваки пут када се вратим у Београд. Хвала богу, она ће бити самном у Рију као део мог тима. Све је то с једне стране слатка мука, а с друге нам је био велики минус – закључила је Андреа.
Гордана Маленовић
