Сад су фудбалери главни у селу

Победом над Младости из Омољице у првом мечу баража од 4:0, широм су отворили врата више лиге, па им је 2:2 у реваншу било више него довољно за Војвођанску лигу група Банат. 

Упекло је минуле среде у Перлезу. Ова клима из последњих деценија, која више не признаје ни пролеће ни млако лето, сервирала је  плус од 30 и кусур у хладу, те високу влажност која ни паорима ни фудбалерима није дала да дишу. Жале се мештани на врућину, али не много. Свима им је осмех на лицу чак и без хладног пива, фудбалска историја села је исписана. Много их је дошло да погледа утакмицу. Поносни су, наравно, посебно један од њих.

У сезони 1969/70 клуб је играо у Банатској зони, али то је тада био пети ранг такмичења у СФРЈ, а ево, први пут упели смо да се домогнемо 4. ранга – каже председник ФК Војводина из Перлеза, Мирко Кнежевић.  – На почетку сезоне, нисмо имали амбиције да будемо прваци, али како је време одмицало, видело се да имамо квалитет за сам врх табеле. За мало нам је промакло прво место, али смо успели да се докопамо више лиге кроз бараж. Наравно, желимо да останемо у банатској лиги. За почетак, треба да разговарамо са тренером Јовом Симанићем, да чујемо какви су његови планови и да ли жели да остане у Перлезу, а ако добијемо позитиван одговор, да у договору са њим видимо на којим позицијама и којим играчима евентуално можемо да се појачамо. Мислим да са два – три адекватна појачања, догодине не треба да сртрепимо за опстанак, већ да можемо да будемо у средини табеле. А тренер Јово Симанић, родом из Лазарева, бивши ас зрењанинског Пролетера у генерацији која је својевремено ушла из Друге савезне у Прву  лигу СФРЈ, успешан је и као тренер, с обзиром да му је Војводина шести клуб с којим је изборио пласман у вишу лигу. Својевремено се за њега говорило да „скаче небу под облаке“, а сада, очигледно, пођеднако успешно прескаче рангове такмичења. 

- Драго ми је због овог успеха, ово је прилика да Перлез фудбалски живне. Управа нам је омогућила добре услове, момци су добри фудбалери и добри људи и резултат је дошао као последица тога. Ипак је ово аматеризам, играчи или раде или се школују, па се често и тренинзи прилагођавају њиховим обавезама, тачније слободном времену. Ако се са управом договорим о останку, самтрам да уз неколико правих појачања, можемо да наредне сезоне будемо у врху табеле – рекао је Симанић.

Клуб има одличне услове за функционисање. Главни терен је одличан, немају га ни многи прволигаши. Просторије и свлачионице су простојно сређене, а што је још важније, ту је и врло солидан помоћни терен. Клуб помаже Месна заједница, Град Зрењанин и локални, сеоски приватници бољег имовинског стања. Када су се скупили на једном месту рад, посвећеност, жеља и добри људи, ето великог успеха.

Ово последње посебно потенцира најбољи играч перслеске Војводине, везњак Марко Малбашки (27). Није играо у реваншу због повреде, али нико нема дилему ко је прва виолина на терену, ко је најзаслужнији за велики успех. 

- Сада смо ми фудбалери главни у селу, данима ће се само о томе причати – кроз смех каже Марко. - Имали смо све услове за рад, а поред нас играча из села, управа је баш потрефила са довођењем играча са стране, јер имају и људске и играчке квалитете. Уз пар појачања, догодине да се нападне Српска лига, што да не? Не знам куда ће ме фудбалски путеви одвести, али волео бих да оостанем у Војводини.

Марко има сјајну технику, брз је, луцидан, даје голове. Није спорно да по квалитету може да игра у вишем рангу, али он би волео да са својим Перлежанима пише нове странице историје.

Иако је реванш утакмица играна у готово нељудским условима по страховитој врућини и спарини, на стотине Перлежана дошло је да буду сведоци те нове историје. Викало, се, псовало, певало, навијало, бодрило... Све што се иначе ради у свечарској, фудбалској, узаврелој, атмносфери. Они највернији развили су заставе, повезали балоне. Снимале су камере, севали блицеви. Ипак, оно што Перлежане највише радује, то је што ће моћи да у Зрењанину, као и било где шитом Баната, да „ваде маст“ сваком мештанину села чији је клуб у нижем рангу од њиховог. То, бар до минуле среде, није био чест случај! Због тога, све је зачињено свечаном, слављеничком вечером где су цехове платили банатски прасићи заливени хладним пивом, многим Перлежанима склонијим фудбалу, најслађим гутлајима у животу!

Д. Кнежић

Лети, лети – дрон

Иако им није остао у лепој успомени (после утакмице Србија – Албанија), Перлежани су се постарали да утакмицу из ваздуха снима камера окачена на дрон. Такав снимак до сада мало ко има, а историја је овековечена „са небеса“. Смех у публици иазазвала је  једна висока лопта која замало није срушила летелицу. 

Ништа без Зокија

Успех перлеског фудбала једним делом је и дело бившег кошаркаша, перлеског шмекера, Зорана Стојачића. Годинама је био и остао уз клуб, јер он врло добро зна шта је за успех потребно.

Стојачић је деведесетих година играо с великим успехом за БФЦ из Беочина, касније је био и спортски директор тог клуба.