Вреди подсетити да су не тако давно, 1987. године, тадашња СФРЈ и главни град Хрватске такође били изузетни домаћини најбољим спортистима – студентима света. Тада је универзитетски пламен на стадиону Максимир запалио легендарни кошаркаш Дражен Петровић.
Ове године нашу шаховску делегацију су сачињавали у мушкој конкуренцији велемајстор Никола Несторовић и интернационални мајстори Владимир Луковић и Милош Станковић, а код жена Адела Великић и интернационални мајстори Јована Ерић и Мила Жарковић. По први пут у универзитетској екипи су биле Адела Великић и Владимир Луковић. Неколико дана пре почетка такмичења Адела је уписала Електротехнички факултет, док је Луковић студент друге године Математичког факултета. Будући да су Јована и Адела уједно и чланови женске репрезентације Србије, која ће у септембру наступити на Олимпијади у Бакуу, ово такмичење се може сматрати и делом припрема за тај важан догађај.
Играла су се два појединачна турнира од 9 кола у убрзаном и брзопотезном шаху у конкуренцији студенткиња и студената који се рачунају за појединачни пласман. Постоји и пласман у екипној конкуренцији за који се рачунају два најбоља резултата из екипе. Убрзани турнири су се играли на 25 минута по играчу плус 10 секунди бонификације за сваки одиграни потез, док је темпо игре на брзопотезним турнирима био 3 минута по играчу плус 2 секунде бонификације за сваки потез.
На нашу велику радост, у Загребу се десила права жетва шаховских медаља од стране наших студената! Шахисткиње Универзитета у Београду, у саставу Адела Великић и Јована Ерић, постале су екипне универзитетске првакиње Европе. Оне су прве прошле кроз циљ испред екипе Руског државног универзитета Урал и екипе Универзитета у Љубљани, којима је припало сребрно, односно бронзано одличје. Поред екипне, Адела Великић је освојила и златну медаљу у појединачној конкуренцији са фантастичних 7,5 поена из 9 кола. Ако овим златним медаљама придодамо и освојену сребрну на брзопотезном турниру, Адела ће са три освојене медаље сигурно бити најуспешнији српски спортиста на Играма у Загребу. Апсолутни примат нашег женског шаха на овим Играма потврдила је и Јована Ерић која се окитила бронзаном медаљом у појединачној конкуренцији. Она је освојила 6,5 поена, колико је имала и Мила Жарковић, али са бољим додатним критеријумима у односу на Милу.
Шахисти Универзитета у Београду су у последњем колу такође смогли снаге да заиграју на свом нивоу и освоје екипну бронзану медаљу. Злато је припало Јерменији, а сребро Русији. За екипни пласман бодовали су се резултати Владимира Луковића (6 поена) и Милоша Станковића (5,5 поена). Исти број поена као Милош освојио је и члан ШК Југовић из Каћа Никола Несторовић, али је имао лошији Бухолц.
На брзопотезном првенству у конкуренцији студенткиња сребрна медаља је припала Адели Великић, а бронзана Мили Жарковић. Јована Ерић је поделила четврто и пето место, а златна медаља је отишла у Русију заслугом Анастасије Травкине. Код студената, сва три наша представника су се пласирала у горњем делу табеле, али недовољно високо за неко од одличја. Злато је освојио велемајстор из Јерменије Андриасијан Завен са 8 поена, сребро је припало руском велемајстору Павелу Понкратову са 7,5 поена, а бронза је такође отишла у Русију и то Максиму Чигајеву са 7 поена.
Још једно универзитетско такмичење је успешно завршено. На крају, шест медаља за српски шах, чиме смо поново доказали да репрезентација Србије спада у сам врх универзитетског шаха у Европи и у свету, у сваком погледу.
Припремила: Ива Узелац
