Стара дама пред новим изазовима

Фудбалски клуб Војводина, зависно из угла посматрања, за собом је оставио једну шарену годину. Била је проткана лепим, баш финим резултатима, који су се преплитали с неким

мање лепим догађањима. Вратимо ли се на почетак 2016. године, с доласком тренера Ненада Лалатовића тим је почео много складније да функционише. И да остварује резултате који су били у складу с очекивањима јавности и навијача. Додуше, није све ишло глатко, ни идеално, али помак је, из дана у дан, био све уочљивији.

После (не)очекиване елиминације из Купа Србије у Ивањици, Новосађани су се бацили на домаће првенство, вођени једном-једином жељом - да изборе европску визу. Иако је скептика било пуно, Дејан Мелег и дружина су из недеље у недељу играли све боље и, на крају плеј-офа, стигли  до четврте позиције и пласмана у квалификације за Лигу Европе. До тада тим који је гомилу бодова на “Карађорђу” препуштао ривалима постајао је све сугестивнији, израстајући у, на терену, веома негостољубивог домаћина.

Пауза између две сезоне прошла је као трептај ока, јер су се фудбалери окупили већ с почетком најтоплијег годишњег доба. Европа им је налагала такав след ствари, па су се њој и посветили током летњих месеци. Падали су пред Вошом црногорски Бокељ, па велшки Конахс кеј, онда и Динамо из Минска.Трећи пут заредом црвено-бели су стигли до предворја групне фазе другог по вредности евро-такмичења, али ни овог пута нису успели да до краја отворе врата која воде ка великом, историјском успеху. Зауставио их је АЗ Алкмар из Холандије, али је, свеједно, иза Новосађана остао прелеп период, време када је њихов стадион био пун, када се тражила карта више и када су се сваком новом сусрету пођеднако радовали и фудбалери и навијачи.

А онда, током јесени, Војводина се чврсто позиционирала у врху суперлигашке табеле. Падали су редом пред њом ривали, па је, после 9. кола и победе над Борцем, Лалатовићева чета била и лидер првенства. Е, то јесте био леп резултат, али и наговештај проблема који ће уследити. Без жеље да било кога прозивамо, неке друге ствари су почеле да испливавају у први план. Ствари против којих се тешко - ма немогуће је - борити у српском фудбалу. Уследиле су утакмице на гостујућим теренима, у којима није било довољно само играти добар фудбал, односно у којима су пресуђивале и неке мало другачије ствари. И Воша је, после свега, завршила јесен на трећем месту...

У овој својеврсној ретроспективи не можемо а да још једном не укажемо и на чињенице које су новосадски тим скупо стајале, а нису се догађале на терену. У прошлу годину црвено-бели су ушли с управом на чијем је челу био Зоран Шћепановић. Следећи свој зацртани пут, руководство клуба је, у ситуацији велике финансијске задужености, успевало да некако плива.  У току квалификација за Лигу Европе, уз опште задовољство свих оних којима је Воша блиска срцу, клуб је после пуно година добио генералног спонзора у јакој и признатој компанији Енерготехника Јужна Бачка и њеном власнику Драгољубу Збиљићу. Није прошло пуно времена, а променила се управа, па је Шћепановића на месту председника клуба наследио успешни привредник Војислав Гајић. Уз то, клуб је добио и Пословни тим, у којем се окупило преко 20 познатих и признатих компанија. Чинило се у тим данима да је време беспарице, често и безнађа,при крају, односно да је Војводина близу проналажења начина за решавање нагомиланих дугова. Укупна атмсфера у клубу, пробуђени оптимизам, и осмеси, стварали су слику да долазе бољи дани, али... Није све то дуго потрајало. Нажалост.

Пред крај године, Скупштина није прихватила предлог измена и допуна Статута највишег клупског акта, који је преложио Управни одбор. Збиљић, Гајић и њихови сарадници решили су после тога да се повуку, а за трећег председика у само годину дана именован је некадашњи ас, члан друге шампионске генерације црвено-белих Душан Мијић. Како то бива, поново су повериоци блокирали клупски рачун, али нови челници верују да ће пронаћи модус како да се с невољама изборе. Могу ли то, још више на који начин, одговор ћемо добити тек започеле 2017. године.

Уместо Лалатовића, на тренерску клупу је сеДраган Ивановић, човек који је дуго радио у ЧСК Пивари. Тамо је стварао име, тренерски идентитет и играче и, за само шест месеци рада у Напретку, постао право освежење у српском фудбалу. Воша има леп бодовни капитал из јесени, у четвртфиналу је Купа, видици ка врху су јој отворени... Колико је, у актуелној ситуацији, реално о томе размишљати, време ће дати најбољи суд, али свако право на снове има. Ко ће од играча носити црвено-бели дрес на пролеће, ко ће срећу и ухлебљење потражити негде дугде, у овом моменту не знамо, али је чињеница да ће сви они младићи који буду бранили боје Старе новосадске даме имати обавезу да то чине пуног срца и свом својом снагом и талентом.

Једна комплексна година, дакле, остаје иза Војводине. Наилази нова - за песимисте - још сложенија, а за оптимисте - боља. Биће да је истина ту негде, на средини. Навијачима и пријатељима клуба остаје да се надају да ће превагнути мишљење оптимиста и да ће бити више разлога за радовања него ли за тугу. Сачекајмо зато ново лето, оно ће понудити решење дилема, а Воши пожелимо пуно среће. Без сумње, биће јој потребна.

Александар Предојевић

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести